Časlav Ristić, penzionisani forenzičar, koji je dve decenije radio u MUP Srbije, prvi je bio na mestu svirepih zločina koji su devedesetih i početkom dvehiljaditih punili stupce crne hronike. Gotovo da nema mafijaškog ubistva u Beogradu u čijem rešavanju nije učestvovao, ali kako kaže, ovo čemu danas svedočimo, kada je reč o zločinima klana uhapšenih Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, nije nikada video, iako je uradio na hiljade uviđaja.
"Ubistva žestokih momaka iz devedesetih nisu bila ni nalik monstruoznim ubistvima o kojima svi već neko vreme slušamo, a koja su se, kako se sumnja, desila u tzv. štekovima poslednje uhapšene organizovane kriminalne grupe", kaže Ristić i ističe da ne pamti da su kriminalci u vreme dok je bio aktivan policajac sakatili tela svojih žrtava.
"Bilo je otmica i kriminalnih ubistava, ali ni nalik ovima danas, gde se žrtve melju i od njih se prave ćevapi. U svojoj karijeri nisam imao ništa slično. Istina, bilo je u Španiji kada je zemunski klan ubio Milana Jurišića Jureta, pa su od njega pravili gulaš. U ovome što se danas radi, u tom skaćenju tela, ogleda se nepoštovanje žrtve", kaže penzionisani policajac i dodaje da su mafijaši ranije imali kodeks.
"Poštovali su neka pravila - ubistva su se izvršavala u klasičnim sačekušama ili tokom jurnjave automobilima. Sva brutalnost se ogledala u broju ispaljenih projektila. Uglavnom je pucano iz automatskog oružja i ispaljivana je kiša metaka. Recimo, prva bomba ispod automobila bila je postavljena 1994, kada je ubijen Rade Međed. Tada se pričalo da je bio vlasnik mnogih kockarnica. On je ušao u džip i u Ulici kneza Miloša eksplodirala je bomba ispod njegovog automobila, mislim da tada nije bilo daljinskog upravljanja, već da je bomba bila podešena satom. Nisam radio taj uviđaj, radile su kolege", kaže Ristić i dodaje da od svih ubistava koja je radio najviše odudara ubistvo političara Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, čije je telo pronađeno u rupi punoj kreča na Fruškoj gori. Istražitelje je do rake odveo svedok-saradnik.
On je otkrio da je na ovaj način ostavljeno telo kako ne bi mogao da se utvrdi identitet žrtve. "Međutim, nisu uspeli da unište baš sve tragove, jer postoje materijali koje kreč nije oštetio. Pronašli smo ključeve od njegovog stana, patiku, i to nam je nesumnjivo pomoglo da utvrdimo identitet žrtve", prisetio se Ristić.
A, slučajevi na kojima je radio su brojni. Bio je na uviđaju ubistva Radeta Ćaldovića Ćante (47) i njegove devojke, televizijske voditeljke i kume pevačice Svetlane Ražnatović, Maje Pavić. Oni su ubijeni hicima iz pištolja doks u sedeli u automobilu Francuskoj ulici 1997. godine, posle izlaska iz noćnog kluba "F6".
"Odmah se videlo da je ubistvo izvršio profesionalac. Ćentu je pogodio sa četiri metka u grudi, dok je u Maju ispaljen metak u glavi i jedan u grudi. Zanimljivo je da je, sudeći po čaurama koje su pronađene, ubica koristio 'ingram'. Videlo se da nijedno od njih dvoje nije imalo nikakve šanse da preživi i da je u njih pucano iz neposredne blizine", otkriva Ristić.
Opisao je i kako je 2000. godine izgledala scena ubistva Radoslava Trlajića, zvanog Bata Trlaja (37). U beogradskom podzemlju bio je poznat po rečenici: "Mala bara, puno krokodila", kojom je opisao ono što se dešavalo devedesetih u Srbiji.
"Trlaju je sačekalo više napadača. Čekali su njegov auto i zapucali na oko 500 metara od njegovog kućnog praga. Dao je gas, međutim, upao je u kanal i automobil se prevrnuo. Bilo je zanimljivo da je on tako ranjen izašao iz vozila i krenuo da beži preko njive do ulaza u zgradu. Merili smo korake, tragovi koji su ostali ukazivali su na to da je njegov korak bio skoro dva metra. Izmerili smo 1.9 metara dugačak korak.Trlaja je uspeo da stigne do zgrade, ali tu su ga sustigli i ubili iz 'kalašnjikova'", priča forenzičar i dodaje:
"Bio je sav u krvi, ležao je na pločniku, napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja."
Časlav Ristić je bio i na licu mesta ubistva Baneta Grebenovića i Zorana Šubare, koji su izrešetani na Bežanijskoj kosi 1996. godine, ali i ubijenog vlasnika FK Železnik Jusufa Juse Bulića 1998.
Radio je i na jednom od poznatijih ubistava devedesetih, kada je Mihajla Divca ispred hotela "Putnik" na Novom Beograd ubio bokser Radovan Radusinović. Divac je prvobitno pucao u njega, jer ga je "preko pogledao", ali dok je bežao s lica mesta, nije očekivao da će ranjeni Radusinović da izvuče pištolj i ubije ga s leđa. Divac je poznat i kao jedan od sagovornika u dokumentarcu "Vidimo se u čitulji".
(Mondo/Kurir)