Jedan od njih je i Vladislav Radak, koji je na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i na svom blogu, opisao iskustvo koje je u Petnici preživela njegova drugarica.
Ovo je jedno od mnogih svedočenja o dešavanjima u Istraživačkom centru, a neki tvrde da bi broj žrtava tokom godina mogao biti i - trocifren.
Njegovu objavu prenosimo u celosti.
"Scena koja se odigrala te davne 2003. godine, uz produžene senke koje se vuku po livadama iznad Valjeva, sa sobom nosi miris leta, solidnih obroka iz petničke menze, ali, iz nekog skoro nepoznatog razloga, i miris užasa ili napetih horor scena iz bioskopa, koje svoju najavu imaju u vidu gotovo neugodno idiličnih prizora koji prethode stravi. Tako sam ja, petnaestogodišnjak, nezreo polaznik ali pun sebe, đak Matematičke gimnazije, video postavku za scenu koja će se odigrati samo nekoliko trenutaka kasnije, i koja je i dalje ostala živa u sećanju, skoro dve decenije nakon toga.
Petnaest minuta, koji su imali težinu višesatnog bdenja, trajalo je osluškivanje tišine idiličnog kampusa Istraživačke stanice Petnica, koja je bezmalo bila najveća želja svakog srednjoškolca u Srbiji i šire, a uspeh u istoj poređen je sa uspehom na najvećim sportskim smotrama. Razlog moje naivne straže ispred posebnog prozora na kampusu nikom ko je bio polaznik Petnice ne bi bio iznenađujući, ali će tek gotovo dvadeset godina kasnije dobiti pažnju društva, koja je mnogo ranije bila preko potrebna.
Samo desetak sati pre nego što ću zauzeti stražarsko mesto, po prvi put u životu sam bio svedok poveravanja žrtve seksualnog uznemiravanja. Moja dobra prijateljica, takođe maloletni polaznik, u strahu mi je rekla da je izvesni vođa seminara, u Petnici poznat kao vrstan intelektualac, poznavalac nauke i čovek koji se pita za sve značajne publikacije (od kojih zavisi uspeh polaznika) na jedan vrlo neprijatan način pitao da li može da je fotografiše, posle jednog neformalnog druženja.
Drugarica mi se poverila da je prvi put na fotografisanje, posle njegovog ubeđivanja da se radi o visokoj umetnosti, pristala, ali da se plaši da se neće na tome završiti. I ona i ja smo sada znali da su priče koje su godinama kolale Petnicom – tačne. Sada je ponovo morala da ide na konsultacije i njen strah je bio više nego opravdan. U slučaju da ona vrisne unapred dogovorenu lozinku, ja, autor ovih redova, bih sa svojih 15 godina i tri puta više kilograma, bio zadužen da uletim u kancelariju jednog od autoritativnijih ljudi u Petnici i glumim ljubomornog dečka.
Ništa od toga se nije dogodilo. Moja mlada prijateljica je izašla, kako se meni činilo, jedan milenijum kasnije, ponosno mi saopštivši da se oduprla ubeđivanjima i da je uspela da nagovori napasnika sa foto-aparatom da prethodno snimljene fotografije izbriše. Tada, u naivnosti naše mladosti, nismo mogli da pretpostavimo da desetine drugih devojaka nisu bile te sreće.
Mnogo godina kasnije, kada je većina polaznika iz tog vremena, koji uglavnom zarađuju za hleb kao naučnici diljem belog sveta, pročitala potresna, hrabra i iskrena svedočenja o zlostavljanjima izvesnog učitelja glume, svi smo znali da je samo pitanje dana kada će žrtve foto-aparata ozloglašenog S. iz Petnice istupiti javno.
Mnogi od nas nisu znali da su te žrtve istupale javno godinama.I da ih niko nije saslušao ozbiljno."
Istorijat Petnice
Istraživačka stanica Petnica osnovana je u selu Petnica kod Valjeva 1982. od strane mladih entuzijasta, naučnika, istraživača i studenata, koji nisu bili zadovoljni postojećim praksama u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova.
Prva nezavisna obrazovna organizacija u tadašnjoj Jugoslaviji, tokom godina nije samo opstala već se i razvila i postala cenjeni centar inovativnog naučnog obrazovanja, uživajući ugled ne samo u zemlji, već i u svetu.
Tokom skoro četiri decenije rada, više od 50.000 učesnika raznih uzrasta prošlo je kroz programe Petnice. Godišnje, ISP realizuje više od 100 programa za više od 2.000 učenika iz Srbije i mnogih drugih zemalja. Poseban fokus je na radu sa talentovanim i motivisanim mladim ljudima, posebno onima koji ne žive u velikim gradovima. U Petnici postoje programi za učenike osnovnih i srednjih škola, kao i studente ali i nastavnike.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007.
(MONDO)