Mesec dana pre nego što je ubijen Đorđe Božović Giška, u Beogradu u sačekuši je ubijen i Branislav Matić Beli, njegov nerazdvojni prijatelj i takođe osnivač Srpske garde sa kojim se Giška upoznao u jednoj crkvi na Voždovcu. Ljudi bliski Božoviću i dalje tragaju za odgovorima, a njihove tvrdnje su takve da za Giškinu smrt optužuju izdajnike.
Prema njihovim rečima, Božoviću je bilo poznato da Državna bezbednost planira da ga ubije na ulici, a kako je ranije istakla njegova sestra Slavica, Giška je bez oklevanja otišao da pogine na ratištu braneći sprstvo i Srbiju. Giškin kum Risto Mrdak na Božovićevom grobu rekao je da ga je "izdajnički metak stigao dok je za slobodu svoga naroda poturio glavu".
Jedan od osnivača Srpske garde Jovica Otašević u jednom od intervjua rekao je da je Belom, Giški i svim momcima sa Voždovca, smrtna kazna potpisana 9. marta 1991. godine, kada je Božović sa probuđenom omladino na demonstracijama u Beogradu srušio komunizam.
"'Tu srpsku Spartu treba uništiti', rekao je tada Slobodan Milošević. On je stvorio naše dželate i njihove talambaše koji su u Skupštini Srbije 2. avgusta sve nas nazvali kriminalcima i da nas kao takve treba sve pobiti", rekao je Otašević.
Odnos sa Arkanom
Giškina sestra Slavica pričala je medijima o svom bratu, otkrivajući brojne nepoznate detalje iz njegovog života, između ostalog, i kakav je odnos imao sa Arkanom:
"Đorđe mu je organizovao jedno bekstvo iz zatvora. Trebalo je da ga nakon toga bezbedno prebaci preko granice do Jugoslavije. Arkan je čuo ranije za Gišku, kako je junak i hrabar mlad momak, pa je rešio da testira Giškinu hrabrost, nagovarajući ga da prvo obiju banku."
To je, kazala je Slavica, bio čist Arkanov egzibicionizam, jer kad su ušli u banku, Giška je na glavu stavio fantomku, a Arkan mu je strgao sa glave, rekavši mu: "daj bre, šta si se us*ao".
"Đorđe je posle pričao da je to bila tako loša namera jer je to značilo ako je Arkan već provaljen u celoj Evropi, ajde onda i Giška da bude, a moj brat došao da mu spasi glavu. U tom trenutku se začuje alarm, Đorđe počne da beži na jednu stranu, Arkan na drugu. U jednom trenutku Đorđe se okreće i vidi da su petorica skočila na Arkana. On se vrati, nokautira ih, pokupi Arkana i pobegnu, dođu u Crnu Goru. Giška mu je tada sva vrata otvorio, on ga je doveo da radi za državu. Vremenom su se udaljili, nisu bili prijatelji, Đorđe mu je rekao: 'Ti ne umeš da budeš prijatelj sa nekim ko je na istom nivou, samo si dobar sa onima koji su ispod tebe'", ispričala je ona.
Za razliku od mnogih koji su svoju kriminalnu delatnost, uz pomoć velikih para, prekrstili u kontroverni biznis, Božović je o sebi govorio na sasvim drugi način.
"Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim djevojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka... Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom."
Izdahnuo u rukama sinovca
Tokom osamdesetih, Božović je bio saradnik Državne bezbednosti, odan ideji jugoslovenstva. Kao obrazovan i inteligentan čovek, bio je zadužen za planiranje likvidacija ustaških i albanskih terorista. Kad je poslat da likvidira Momčila Đujića, istaknutog srpskog emigranta, Giška postaje nacionalista i zagovornik obnove monarhije u Srbiji.
Božović je ubijen na ratištu u Gospiću 15. septembra 1991. godine. Mnogi sumnjaju u zvaničnu verziju njegove smrti i veruju da su ga ubili izdajnici. Prema zvaničnoj verziji, napušten od tri tenka tadašnje JNA koji su se, iz do danas nejasnih razloga jednostavno povukli, Giška je, kobnog dana uoči svog 36. rođendana, više puta napuštao zaklon pozivajući pomoć.
Giška je pogođen dok se nalazio na raskrsnici ulica Nade Dimić i Bilajske. Na njega je pucano, najverovatnije, iz pravca zgrada, koje su udaljene 100-150 metara na sever. U njima su bili pripadnici hrvatskih snaga, a Giška je izleteo na čist teren i pogođen je bočno. Ulazna rana mu je bila ispod leve strane grudnog koša, a izlazna sa desne strane, između kuka i bubrega.
Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru pogođen je sa tri hica, a umro je na rukama svog sinovca Milovana Mićkovića, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, koji je i sam tada ranjen.
Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.
(Mondo)