Majka Milice Barašin (16), devojčice koja je pre 11 godina surovo ubijena u Subotici, nadomak svoje kuće, danas je ponovo potražila utehu na grobu svoje jedinice. Po prvi put ove godine nije pre posete grobu otišla u policiju, da vidi ima li traga ubici, a kako kaže, sad već gubi nadu da će monstrum koji joj je ubio dete biti pronađen.
"Potrese me svaka nesreća u Srbiji, kad god strada neko ko je mlad. Eto sad i ta devojka s roditeljima, kakvi to monstrumi prekidaju mlade živote. Do sad sam često odlazila i u policiju, nadala se da ću ipak saznati zašto sam izgubila svoju devojčicu, ko je imao motiv da je ubije dok je još bila dete. Sada bi imala 27 godina, ali posle više od decenije razmišljanja, isčekivanja da bar saznam razlog naše porodične tragedije, počinjem da gubim nadu da će se rasvetliti, ko je i zašto ubio moje dete", kaže majka Svetlana Simendić za "Kurir".
Za šesnaestogodišnju Milicu Barašin iz Subotice, 7. oktobar te 2010. godine bio je koban. Nije ni slutila, dok se sa slušalicama na ušima, vraćala kući da više neće ugledati svoju majku i porodicu, niti je primetila da je ubica prati. Nadomak kuće, nekoliko desetina metara, u neosvetljenom delu, ubica je mesarskim nožem devojčicu izbo na smrt.
Velikim oštrim sečivom joj je naneo ubode u grudi, a potom joj je prerezao vrat. Ona se borila sa ubicom, o čemu svedoči činjenica da joj je odsečen kažiprst i da su joj ranjeni prsti na levoj ruci, odnosno, da je imala posekotine po rukama. Milicu je našao prolaznik kod somborske pruge, u naselju Zorka.
Prošlo je 11 godina od tog tragičnog dana, a još nema ni motiva ni traga ubici. Miličina majka se upravo vratila s groba svoje kćeri, kojoj nosi cveće na grob, neutešna što ništa više od tog ne može da učini.
Preselili su se iz Sombora, da ona ne bi putovala u srednju školu, koju je upisala u Subotici. Kobnog dana nisu radile ni kamere, u okolini gde je nađeno Miličin beživotno telo. Vraćala se od drugarice, nosila je slušalice na ušima, nije videla ubicu kako joj prilazi s leđa. Majka se zabrinula kada je prošlo deset sati, upalila je svetlo pred kućom, ali umesto svog deteta na vratima je dočekala policiju. Tada je osetila da nešto nije u redu.
Više od decenije Svetlana se nosi s bolom, često je išla u policiju, nadala se da će ubica biti otkriven. Ali, još pre decenije, rečeno joj je da je nađen i DNK ubice, ali policija nema s čim da ga uporedi. Ni motiv ubistva do danas nije otkriven.
Svetlani je najteže u ovim danima, kada na grobu razgovara sa svojom jedinicom, pitajući se šta je moglo da natera ubicu da detetu tako surovo oduzme život.
(Mondo/Kurir)