"Kad sam videla fotografije iskasapljenog muža, zanemela sam, od šoka nisam mogla da dođem sebi. Kakvi su to ljudi mogli da ga seku na komade, da ga melju... Voleli smo se 17 godina, nisam ni slutila da će završiti u nekoj 'klanici' u Ritopeku", govori Jelena Veličković (34) iz Beograda, supruga svirepo ubijenog Gorana Veličkovića Goksija (34), vođe Partizanove navijačke grupe "Jang bojs", za čije ubistvo su osumnjičeni Veljko Belivuk (37), poznatiji kao Velja Neovlja, Marko Miljković (32), zvani Mare Mesar, i njihovi koljači.
Goran Veličković je nestao 3. avgusta 2020. Istragom je utvrđeno da ga je Belivukov "vojnik" Bojan Hrvatin namamio u Ritopek, gde su ga čekali Velja Nevolja, Miljković i ostali pripadnici zloglasnog klana. Brutalno su ga mučili, a zatim ubili, iskasapili i samleli u mašini za mlevenje mesa.
Kako Goksijeva supruga Jelena kaže, njen muž je poznavao Belivuka, ali isključivo sa tribine i nikada nisu poslovno sarađivali. Prema njenim rečima Goran je mnogo voleo Partizan. Godinama je išao na utakmice i s vremenom upoznao mnogo ljudi na tribini.
"Tako je upoznao i Belivuka. Nikakav problem nisu imali sve do sredine decembra 2017, kada je grupa navijača silom pokušala da preotme južnu tribinu i da protera Belivuka i njegove 'Janjičare'", priseća se Jelena Veličković.
Stavili im lokator pod automobil
Goksijeva žena napominje, da je za taj navijački "puč" Belivuk direktno optužio Miloša Radisavljevića Kimija, njenog muža i još neke viđenije navijače.
"Naravno da su Kimi, Goksi i ostali tada otišli sa južne tribine. Osnovali su novu frakciju navijača pod imenom "Partizanovci" i utakmice posmatrali sa istočne tribine. Tada je i Belivuk preimenovao naziv svoje grupe "Janjičari" u "Principi". Od tada kreće pakao za mog muža i našu porodicu", objašnjava Jelena.
Pred kraj maja 2018. godine, "Principi" su napravili sačekušu za "Partizanovce" na naplatnoj rampi "Nais" na autoputu, a Goranu je tada bila razbijena glava i slomljene su mu obe ruke. Usledilo je podmetanje lokatora pod automobil, ali i pretnje telefonom i na društvenim mrežama, kao i dobacivanja.
Kako priča Jelena, na dan Goksijevog nestanka, ništa nije slutilo na zlo. Goran je već bio rezervisao letovanje i porodica se spremala za put.
Jelena objašnjava da su na dan nestanka, 3. avgusta 2020, bili na ručku kod jenih roditelja. U jednom trenutku joj je rekao da mora da se vidi sa nekim i možda prvi put u životu nije rekao s kim ide da se nađe.
"Odvezla sam ga zajedno s decom do Višegradske ulice oko 16.30. Dogovorili smo se da odvedem decu na plivanje, a da će on doći kući taksijem ili će ga neko dovesti kolima. Tom prilikom je namerno ili slučajno, nisam sigurna, ostavio telefon u našim kolima", seća se Jelena Veličković.
Pošto se Goksi nije vratio kući, Jelena je iste večeri pozvala prijatelja i zamolila ga da pita Gorana na zaštićenoj aplikaciji "Skaj" gde je i zašto ga nema.
"Neko je sa Goranovog Skaja odgovorio: 'Čekam.' Nekoliko sati kasnije drug je ponovo poslao Goranu poruku na 'Skaj', i dobio je odgovor: 'U gužvi sam.' Celu noć nisam oka sklopila... Narednog jutra drug je ponovo pisao Goranu, a odgovor je bio: 'Spavam. Javiću se', a malo posle toga: 'Doći ću kući oko 17 časova.' Pošto se ni tada nije pojavio kući, prijatelj je ponovo pisao Goranu i tada je dobio odgovor: 'Nabavi pištolj i ubij Isaka. On me je namestio'", govori Jelena.
Goranova supruga i njen drug su tada već bili sigurni da im neko drugi šalje poruke umesto Goksija, pa su ga upitali: "Šta sam ti kupio za rođendan", a dobili su odgovor: "Nemoj da me smaraš, uradi šta sam ti rekao." Kad su ponovili pitanje za rođendanski poklon, stigao je odgovor: "Ma dobićeš ti paket ispod kola."
"Šokirala sam se i iste večeri prijavila Goranov nestanak", ističe Jelena.
Naredni meseci su bili pakleni za gospođu Veličković. Naglašava da je njihov sin tada bio još beba, ćerkica isto mala, a da je ona bila preplašena.
"Nisam znala šta od koga mogu da očekujem. Sanjala sam Gorana svake večeri. Početkom februara 2021. iz medija sam saznala da su ovi zlikovci (Belivuk i ostali, prim. aut.) pohapšeni i da se sumnja da su oni ubili Gorana i samleli ga u Ritopeku", priča Jelena i dodaje da je ubrzo stigao poziv iz Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi prepoznala muževljevo telo.
"One slike iskasapljenog tela... Bila sam užasnuta, taj dan nikad neću zaboraviti... Teško mi je da pričam o tome. Imam dvoje male dece sa Goranom, a tako je završio... Ni sanjala nisam... Nije bio 'škaljarac'. Te priče da je Goran sarađivao sa 'škaljarcima' obične su izmišljotine. Goran jeste bio trn u oku nekima, ali samo na tribini i isključivo zbog ljubavi prema Partizanu. Moj muž se bavio ugradnjom stolarije i bio je roštilj majstor, a ne nekakav mafijaš", zakjučuje Jelena Veličković.
(MONDO/Informer)