Javnost se digla na noge usled slučaja trovanja veštačkim gljivama u Šapcu. Sa VMA su se danas oglasili i naveli da su primljene još četiri osobe usled istih simptoma kao i šest osoba koje su juče hospitalizovane. Juče je uhapšena Marija G. (72), starija žena koja je odgovorna za prodaju veštačkih gljiva. Jedna osoba koja navodno poznaje "baku trovačicu", otkrila je o kakvoj osobi je reč, piše "Nova S".
"Marija je čudna osoba, hoda sa dva štapa, ali joj to ne smeta da ide u šumu i bere pečurke koje posle nosi na pijacu i prodaje. Nije prodavala na tezgi, nego je sedela kod kapije. Čak se hvalila po Ćukovini da je prodala gljiva za 75.000 dinara, ne znam baš da li je to istina", započinje priču o "baki trovačici" sagovornik.
Marija je navodno brala i druge stvari osim voća. Išla je na pijacu i prodavala iako navodno nije materijalno ugrožena.
"Sin joj je sjajan čovek, ima sreće i sa snajom. Ćerka joj se udala u susednom selu. Ima i unuka koji radi u Šapcu. Nije bilo potrebe da bilo šta radi, ali je ona volela, tako, da zaradi svoj dinar a i da se hvali koliko je zaradila. Sin ju je vozio ponekad kolima do Šapca, a tamo bi ona uzmala taksi do pijace. Eto, šta napravi i sebi i drugima“, dodaje sagovornik.
Po rečima lokalnih meštana, Marija bi obično petkom prodavala gljive, a nedavno su je videli da je izašla iz šume sa dve kese punih pečuraka. Njih je navodno kasnije prodala na pijaci od kojih su se potrovali ljudi koji su ih kupili.
"Nabrala je i neke šarene, sa nekim crnim pegama. Ne znam da li ona uopšte zna koje su otrovne a koje nisu. Danas oko 11 su došli inspektori u selo i pitali su gde živi Marija. Otišli su do njene kuće, stavili je u kola i odvezili u Šabac", zaključuje priču o "baki trovačici" izvor koji je navodno poznaje.
Da podsetimo, juče je hospitalizovano šest osoba usled trovanja gljivama. Otkriveno je istragom da je M.G. (72) prodavala na pijaci izvesnu količinu pečuraka koje su bile veštačene. Ona je sinoć uhapšena, a otrovane osobe su hitno prebačene u Beograd na VMA. Lekari su otkrili da se radi o “polomljenim” gljivama.
Koji su simptomi trovanja gljivama?
Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt. Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. “Biserke“ se mogu zameniti otrovnom panterovkom, ”zeke“ su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.
Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike (ispoljavaju se u osam različitih sindroma), učestalosti (godišnje se u Evropi leči oko 10.000 pacijenata), velike smrtnosti (10-50 odsto). Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom. Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (30 minuta do tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod. Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao “bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd“.
Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod. To su trovanja sa slikom amanitinskog (faloidinskog) sindroma, orelaninskog i giromitrinskog sindroma.
Kako prepoznati otrovnu gljivu?
Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu: otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom, daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno, beli luk kuvan sa njima potamni, ne mogu se ljuštiti, ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt.
Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva. Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.
(MONDO/Nova S)