U ponedeljak je počeo glavni pretres kriminalnog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Tužilaštvo svoje glavne dokaze uglavnom temelji na "razbijenoj" komunikaciji pripadnika klana koji su koristili "Skaj" aplikaciju putem koje su šifrovano komunicirali. Od samog početka, kada su detalji kriptovanih poruka isplivali u javnosti, advokati odbrane pokušavaju da ih ospore. Takav scenario se upravo dogodio u više evropskih država. Da podsetimo, na glavnom pretresu koji je počeo u ponedeljak, pripadnici klana Veljka Belivuka su razumeli optužnicu, ali su svi do jednog negirali krivicu osim Srđana Lalić, Nikole Spasojevića i Bojana Hrvatina, koji su sa tužilaštvom sklopili sporazume, i istakli su da će se u skladu sa njima i izjasniti.
Advokati Veljka Belivuka i Marka Miljkovića su navodno zatražili da se sudsko veće izjasni o “Skaj” dokazima, na kojima se zasniva optužnica protiv ove kriminalne grupe. Vladimir Petrović, advokat drugooptuženog Marka Miljkovića, zatražio je da sudija kaže svoju odluku o tome da li će prepiske, odnosno dokazi biti izdvojeni iz spisa predmeta. Sudija Vinka Beraha odgovorila je da ne mora o tome da se izjašnjava na početku postupka.
“Sud ne mora da o tim predlozima odluči na samom početku glavnog pretresa, već tokom postupka“, rekla je ona.
Istakla je da odluka o Skaj dokazima još uvek nije doneta. Miljkovićev branilac insistirao je da odluku danas donesu, kako bi znali od čega da se brane tokom postupka. Drugi advokat Nikola Jerković, takođe je istakao da su dokazi sa “Skaj” aplikacije u nekim zemljama već proglašeni nezakonitim. On je dao za primer Vrhovni sud u Italiji, koji je doneo odluku da su dokazi sa “Skaja” nezakoniti. Kako sudsko veće još uvek nije donelo odluku o pomenutim dokazima, glavni pretres je nastavljen čitanjem optužnice protiv kriminalne grupe.
Pogledajte kako je izgledalo suđenje klanu Veljka Belivuka
Kada je zajednički tim istražitelja iz Francuske, Italije i Belgije uspeo da otključa kriptovanu "Skaj" komunikaciju kojom su se mahom služile osobe iz kriminogene sredine, smatrajući taj kanal za komunikaciju bezbednim, niko nije mogao ni da pretpostavi šta će sve izaći na videlo otvaranjem te "Pandorine kutije“. Otkrivanje poruka predstavljao je tektonski poremećaj u podzemlju u regionu i Evropi, hapšeni su kako kriminalci, tako i oni iz državnih struktura koji su sa njima usko sarađivali na različite načine.
Na meti istražitelja se našla i kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koja je početkom februara 2021. uhapšena u Srbiji. Veći deo dokaza prikupljenih protiv ovog klana upravo predstavljaju poruke (tekstualne i glasovne) i fotografije koje su članovi grupa razmenjivali koristeći se šifrovanim imenima. Tek nakon što su uhapšeni, a iz grupe se izdvojili i oni pripadnici koji su spremni za saradnju sa tužilaštvom, dokazi protiv grupe su navodno dobili snagu. Ono što odbrana optuženih kriminalaca od samog početka pokušava da ospori jeste način na koji se došlo do određenih dokaza. Advokati odbrane od samog starta dokaze prikupljene otključavanjem Skaj aplikacije ne smatraju validnim jer, kako su objasnili u više navrata, oni nisu prikupljeni na način koji opisuju srpski i međunarodni zakoni. Nije postojala naredba za prikupljanje tih dokaza, članovi grupe su bili na takozvanim "merama“ duže od šest meseci, a advokatima je sumnjiv i način na koji je sama aplikacija otključana. Francuska, koja je učestvovala u hakovanju Skaja, detalje te akcije je proglasila državnom, vojnom tajnom.
Optužnice koje se zasnivaju na dokazima "Skaj" aplikacije su neuspele u Francuskoj i Italiji
Početkom oktobra, Vrhovni sud Francuske vratio je u krivični predmet sudu jer sud smatra da je Državno tužilaštvo u Francuskoj trebalo da pruži dodatne informacije o tome kako se došlo do tih poruka i četova, objavio je holandski "Crimesite". Gotovo identična situacija dogodila se nedavno u Italiji. Vrhovni sud u toj zemlji nedavno je doneo odluku da su dokazi sa "Skaja" u postupku koji se vodio protiv pripadnika albanske mafije, nezakoniti, pa je tako predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
"Da bi se došlo do osuđujuće presude za krivična dela koja se stavljaju na teret, moraju postojat valjani (zakoniti) i uverljivi dokazi. O zakonitim dokazima se može govoriti kada postoje dokazi iz različitih izvora ili kad dokazi potiču iz jednog izvora ali su potkrepljeni drugim činjenicama. Iz tih dokaza sud se takođe mora nedvosmisleno uveriti da je optuženi počinio krivična dela za koja se tereti. Kao i odbrana, sud nema skup podataka sa svim porukama Skaj sa računa koji se pripisuje osumnjičenom“, navodi se između ostalog u obrazloženju suda.
Pogledajte kakvo je bilo stanje ispred zgrade Specijalnog suda
(MONDO/Nova S)