Nata Mesarović, prva predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Maja Kovačević Tomić, prvi portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal govorile su o sudskom procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića koje se dogodilo pre dve decenije.
Mesarović kaže da nema lepa sećanja, a istakla je i da je u to vreme, preko posrednika dobijala pretnje po svoj i život svog sina. Maja Kovačević Tomić kaže da nije imala direktne pretnje, ali da su postojali događaji koji se mogu tako tumačiti. Što se političke pozadine ubistva premijera tiče i jedna i druga se slažu da sud nije mogao da se bavi nečim čega nema u optužnici.
"Bilo je različitih pretnji i meni i drugim članovima veća. Pripadnici organizovanog kriminala ne prete direktno, niti oni koji su pod njih kontrolom“, rekla je Mesarović N1 i dodala:
"Jednom sam pred kraj suđenja, kada je trebalo da potpišem presudu dobila poruku da znaju gde sam ja, gde je moja vikendica,da znaju gde stanuje moj sin, koja kola vozi, gde parkira, itd… I onda znate otprilike vam poručuju, znamo gde si, vodi računa šta radiš. Te poruke se dobijaju preko posrednika. Ja sam podnela prijavu u vezi sličnih prijava koje su bile“.
Mesarović navodi da se ne bi izjašnjavala na okolnosti kako se tačno sve dogodilo i dodala da je sve zabeleženo kod nadležnih organa koji su reagovali u smislu organizacije obezbeđenja i pratnje. "Oba ministra su vodila računa o tim prijavama i bili su vrlo korektni“, kaže.
Upitana da li je kao pretnju doživela i kada je dok je čitala presudu optuženi Milorad Ulemek Legija na majici imao amblem vuka, ona je objasnila da je to bilo na pretresu gde su davali završne reči. "Drugooptuženi Ulemek na početku pretresa bio je normalno obučen, a u pauzi kada smo se vratili u sudnicu imao je majicu sa aplikacijom vuka. Nije bilo prijatno, bilo je uznemiravajuće neprijatno jer kad pogledate u njegovom pravcu tako su navežbani ti mišići grudi da se čeljusti vuka otvaraju. Pitala sam ga da li je to upućeno veću i odgovorila sam mu da se ne plašimo“, rekla je Mesarović.
Ona je međutim, dodala da je Ulemek tražio da ne bude prisutan na davanju završnih reči na suđenju za ubistvo Đinđića i da je to više bila pretnja postupajućem tužiocu Jovanu Prijiću koji je dan pre toga dao završnu reč za koju je optuženi procenio da mu ne odgovara.
Maja Kovačević Tomić kaže da nije imala direktne pretnje, ali da je bilo događaja koji su se mogli tako tumačiti.
"Bilo je događaja koji praktično predstavljaju pretnju. Imala sam policijsko obezbeđenje i došli su pred kuću po mene. Dok su čekali da izađem iz zgrade pored kola policijskih prošlo je vozilao sa tamnim staklima bez registarskih tablica i kroz delimično otvoren prozor neko je policajcima rekao da 10 takvih kao što su oni neće moći da mi pomognu i udaljili su se“, priseća se Kovačević Tomić.
"Nisu baš lepa sećanja…“
Mesarović o samom toku suđenja kaže da ga se ne seća često i ne podseća na njega jer to nisu "neke lepe uspomene“ zbog svega što je pratilo predmet.
"Najčešće se sećam našeg veća koje je izmenjeno odlaskom sudije Kljajevića, koji je trebalo da završi predmet ali se desilo da njegov brat, koji je bio predsednik suda, bude uhapšen i proveo je nekoliko godina u pritvoru u stečajnoj mafiji i na kraju se postupak okončao oslobađajućom presudom. I specijalni tužilac u tom predmetu je smenjen, pa je tužilac Radovanović, prvi zamenik koji je pisao optužnicu za ubistvo Đinđića uhapšen, pa je drugi zamenik Nebojša Maraš napustio tužilaštvo i prešao u advokaturu. Bilo je tu mnogo turbulencija u samom predmetu“, kaže Mesarović.
Ističe da je predmet bio težak, da su okolnosti u društvu bile jako teške, "tako da nisu baš neka lepa sećanja".
Maja Kovačević Tomić navodi da je početak suđenja proparaćen bezbrojnim opstrukcijama, da branioci optuženih nisu birali sredstva da suđenje zaustave, da je podneto "bezbroj“ zahteva za izuzeće…
"Dok traju opstrukcije suđenja i trudimo se da sačuvamo autoritet suda, ministar vam najavljuje ukidanje što ojačava sve te ljude koji opstruišu suđenje. Nije nam bilo jednostavno, ali mediji su nam dali podršklu i poverenje. Specijalni sud je i opstao zbog podrške medija“, kaže Kovačević Tomić.
Mesarović, međutim, ističe da je nisu svi mediji bili na strani Specijalnog suda, kao i da nije samo ministar pravde pretio ukidanjem suda.
"Prva postava Specijalnog suda iznela je veliki teret i rešila najgore predmete iz vremena Miloševićevog režima“, rekla je Mesarović i dodala da je jedan dobar deo opozicije bio na strani tog tela koji traži ukidanje Specijalnog suda, a i dobar deo vrha pravosudne vlasti bio je "na temi da to može da sudi svaki sudija“. „Advokati su pričali da nisu dobre sudije, radilo se sve da se uruši ugled suda i da se dovede da se predmeti raspu“, kaže.
Ona dodaje da se radilo na tome da nikada ne bude doneta presuda za ubistvo Đinđića.
Atentat jeste bio politički motivisan – da se zaustavi borba protiv organizovanog kriminala i saradnja sa Hagom
Govoreći o političkoj pozadini ubistva premijera ona je istakla da je pitanje šta mediji smatraju pod političkom pozadinom.
"Mi smo pokušavali na pretresu da saslušanjem svih ljudi da saznamo ko su nalogodavci, ali se to nije dogodilo“, rekla je Mesarović i dodala da u predlogu kohi je podneo advokat Srđa Popović nije pružen nijedan drugi dokaz i da su se u njemu samo nalazile izjave Čedomira Jovanovića, Bebe Popovića i bivšeg šefa DB-a Gorana Petrovića.
I Maja Kovačević Tomić kaže da sud ne može da se bavi ničim čega nema u optužnici i da se ona odnosila na 12 lica koja su osuđena za ubistvo premijera koje jeste politički čin i bio je politički motivisan – da se zaustavi borba protiv organizovanog kriminala i saradnja sa Haškim sudom.
"Ko je sve znao da se priprema atentat mogli smo ponešto da čujemo tokom suđenja. Dejan Milenković Bagzi spomenuo je neke političare koji su imali saznanja ali sud se nije mogao baviti time. Majka i sestra Zorana Đinđića podnele su prijavu protiv ta dva političara i Srđa Popović je još protiv nekih ljudi to sve predao Tužilaštvu. A da li je bilo šta utvrđeno… Sud nije mogao time da se bavi“, kaže.
(Mondo/N1)