Mina Zirojević, članica saveta roditelja je ispričala kakva je sada atmosfera u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Nakon masakra u snovnoj školi "Vladislav Ribnikar" koji se desio pre 11 dana, pojačano je pisustvo policije u školama, strah postoji, a psiholozi razgovaraju sa decom o svemu šta se desilo. Mina Zirojević, članica saveta roditelja je u "Jutru" na Prvoj televiziji je ispričala kakva je sada situacija.
Odbačen?
"On je došao iz druge smene, pa ne znam kakva je situacija bila u prvoj smeni, slabo se poznaju te dve grupe rodtilja, tek je mesec dana bio u odeljenju. Tu ima puno dece diplomata i navikli su na tu fluktuaciju. Niko nije rekao da je bio odbačen. Više je to u sferi da opravdamo to dete, pa kao bio je odbačen, ali naravno da nije. Slabo se druže među sobom jer roditelji daju puno obaveza - ako je išao u streljanu, muzičku školu... Onda nije imao vremena da se druži kao naša generacija. To je pravdanje koje nije na mestu. Ako razmislimo koliko vremena imaju deca u školi da nemaju slobodnog vremena", rekla je Zirojević.
Ona je istakla da smo izjednačili dobro dete sa uredan, čist i da li kaže dobar dan, na koliko obaveza ide, a ne koliko je srećno.
"Tužno je, nesrećno je, sve koji pronalaze opravdanje nek dođu u školu i neka vide šta je ostalo od učenika, roditelja i onih kojih nema. Pa nek nađu onda opravdanje za to što se desilo. Doktori moraju da imaju glavnu ulogu, ali onda bi svaki roditelj i dete trebalo da ima svog psihijatra. Bitno je da se to ne ponovi ikada više", rekla je Zirojević.
Pogledajte fotografije okupljanja dece kod škole nakon pucnjave:
"Moje dete ide u školu, bilo je bolje prvih dana jer su jedva čekali da se zagrle, ali sada kada je prošla prva stihija, sada je teško. Hvala svim psiholozima i psihijatrima koji su došli i to je potrebno školi. Roditelji će se snaći, ali za decu je dobro da idu u toj poznatoj sredini. Svi razgovaramo sa stručnjacima i to je dobar put", dodala je ona.
Policija je sada prisutna u školi i to je sada najsigurnija škola u Srbiji i regionu, ima ih preko 20. Uniformisani daju osećaj bezbednosti, možda i više roditelja koji su uplašeni. Mi smo roditelji koji su odrasli devedesetih i vučemo traume iz tog perioda.
Šta pitaju deca?
"Mislim da više nema ni pitanja, bilo ih je na početku, šta je sa mojim drugom, šta je sa njima... Neki su se vratili u školu na štakama i bili su prihvaćeni. Imaju različite grupe onih koji su bili i koji nisu, oni koji su bili zajedno dele traumu, ali više nema ni pitanja. Čekamo da prođe trauma. Plašili su se da će dečak izađi i treba to da se kaže šta će biti sa njim", zaključila je ona.
(MONDO/Prva)