DRUŠTVENE MREŽE IZAZIVAJU ZAVISNOST KAO KOCKANJE! Tiktok k'o slot aparati, dopamin skače - najmlađi lečeni ima 14 godina

Srbija se i dalje suočava s posledicama nedavnih tragedija koje su se dogodile u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca i Smedereva. Dva masakra izazvala su veliku zabrinutost u društvu i pokrenula pitanja o uticaju društvenih mreža.

"Slot aparati, na primer, funkcionišu tako što daju isprekidano potkrepljenje. Nema pravila kad će doći nagrada, povlačite ručicu da biste došli do nje. U nekom trenutku dobijete nešto, to bude nagrada, hoćete još, a ne znate kad će naredna. I tako u krug. Slično je i s mrežama, posebno s Tiktokom. Imamo nepreglednu količinu sadržaja u kojoj naš mozak traži nešto baš interesantno. Neprestanim skrolovanjem tražimo bolji, zanimljiviji sadržaj od prethodnog, i tako unedogled", kaže Ivanišević.

Problem je, kako kaže, kad to korisnik mreža, posebno adolescent, ne može više da kontroliše:

"Za ljudski mozak nije normalno da dobija tako veliku količinu dopamina tako velikom brzinom. Mozak koji je preplavljen dopaminom je kao mamurluk - treba mu vremena da se vrati u ravnotežu. Preplavili ste mozak zadovoljstvom i on, kad je to gotovo, treba da se vrati u normalu, a to nije lako. Zato na mrežama treba da se bude što manje".

Deca bez interneta postaju uznemirena. Stručnjaci smatraju da je četiri do šest sati dnevno simptom zavisnosti. Lečenje traje mesecima, a trenutno na odvikavanje u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti dolazi dvadesetak pacijenata.

Dr Katarina Crnić, psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti za Kurir kaže da je najmlađi lečeni pacijent imao samo 14 godina.Pacijenti koji se javljaju za pomoć uglavnom imaju problem sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti zbog pada koncentracije.

"Do toga dolazi jer sadržaj na internetu postaje sve kraći. Imali smo višesatne filmove, pa video-snimke na Jutjubu od pola sata, a sada klipovi na Tiktoku traju nekoliko sekundi. Informacije se brzo i lako prenose, pa korisnici gube strpljenje za bilo šta što zahteva više koncentracije. Nekima je dovoljno da svoju potrebu za sadržajima zadovolje posle nekoliko minuta, a nekima i to utiče na funkcionalnost. Zato mreže treba ograničiti na toliko da ne smetaju u svakodnevnom funkcionisanju", kaže Crnićeva i objašnjava šta su ključne stvari bitne za prevazilaženje ovakvog problema:

"Mozak treba učiti da luči dopamin na prirodan način, to se dešava sa svakim zadovoljstvom. Na primer, danas poklone pakujemo u ukrasne kese, a deci bi trebalo zbog lučenja dopamina da se pakuje i u nekoliko folija. Dete bi onda imalo osećaj iščekivanja, pa potom radovanja. Svaka aktivnost koja je prijatna utiče na lučenje dopamina - od učenja novih veština, do igre, pa i do, na primer, olakšanja posle dobro obavljenog zadatka, na primer, slatkiš posle domaćeg zadatka", kaže psihijatar za kraj.

(MONDO/Kurir.rs)