Iako se pojam krvne osvete vezuje za plemenska okruženja, u nekim krajevima ona je i dalje prisutna i smatra se najuzvišenijim oblikom potvrđivanja časti ili porodične pripadnosti. Danas je ovaj običaj prisutan među porodicama i plemenima u Crnoj Gori, Albaniji, na Kosovu, u južnim delovima Srbije, ali i širom sveta, u Škotskoj, Iraku, Libiji i Avganistanu.
Nekada su uzroci krvne osvete bili međe, krađa šume ili uvrede, ali vremenom su se motivi promenili. U suštini, krvna osveta je karakteristična za nedovoljno razvijena društva, gde konfliktiizmeđu porodica ili klanova, započeti ubistvom člana jedne strane, prerastaju u dugotrajne cikluse međusobnog ubijanja muškaraca iz suprotstavljenih tabora.
O tome je pre dve godine, gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije, pričao i novinar i publicista Radmilo Tadić koji je tada detaljno objasnio razlike između krvne osvete i ubistava koje vrše kriminalni klanovi. Prema njegovim rečima, osnovna razlika leži u pristupu ubici. Kod krvne osvete, osoba koja ubija ne skriva se, dok kriminalni klanovi često angažuju plaćene ubice, uz složenu logistiku kako bi planirali i sproveli ubistvo, kao i bežanje nakon izvršenja.
"Krvna osveta se u zakonodavstvu definiše kao bezobzirna osveta. Ranije, u Crnoj Gori i Albaniji, krvna osveta podrazumevala je da se onaj koji se sveti ne skriva, već svesno preuzima odgovornost, jer je to doživljavao kao svoj amanet. S druge strane, kriminalni klanovi deluju drugačije - njihova ubistva su unapred isplanirana. Angažuju se profesionalci, žrtva se prati, a bekstvo ubice pažljivo se priprema uz podršku šire logističke mreže. Zbog toga se ovakvi zločini teže otkrivaju. Iako ima elemenata krvne osvete, kod kriminalnih klanova važe drugačija pravila", objasnio je Tadić.
Slučaj krvne osvete iz 1950-ih godina
Jedan od najstrašnijih slučajeva datira iz 1950. godine i, kako je Tadić naveo, nije nigde zabeležen. Ovaj slučaj slikovito oslikava surovost krvne osvete, ali i pokazuje kako je društvo nekada imalo drugačiji odnos prema tim zločinima u poređenju s modernim zakonodavstvom.
"U jednom selu kod Podgorice, čovek je brutalno ubio svoje komšije, blizance, i ubrzo nakon toga bio uhapšen. Njegova porodica je ostala u selu, uključujući sina starog 5-6 godina. Taj dečak je kasnije usmrćen kamenom od strane sestre ubijenih blizanaca. Dečak je ubijen iako nije imao nikakvu krivicu, a žena koja ga je ubila nije završila u zatvoru, jer je njena sestra preuzela krivicu na sebe. Zajednica je tada na neki način prećutala ovaj strašan zločin, jer, u moralnom smislu, dete nije bilo osuđeno od sredine. To je jedan od najjezivijih slučajeva koji nisu zabeleženi u knjigama", ispričao je Tadić.
BONSU VIDEO:
(Kurir/Mondo/U. M.)
I
ako se pojam