Verovatno niste znali da se kulturno, umetničko i versko blago nalazi upravo u Beogradu...
Ekskluzivno tokom Noci muzeja, posetioci ce moci da dožive cudesni enterijer jedne rotonde u Beogradu i saznaju iz "prve ruke" pricu o našem "krivom tornju" koji se naginje kao cuveni toranj iz Pize. Crkva Svetog Ante Padovanskog nalazi se na Crvenom krstu, a sigurno ste primetili toranj visine 52 metra koji se uzdiže i oznacava ovo zdanje, ali možda niste imali prilike do sada da vidite blaga koja unutra "krije".
Izgradnja crkve je pocela 1929. godine po nacrtima poznatog slovenskog arhitekte prof. Jože Plecnika, a fra Ilija Alandžak nam je otkrio da postoji mogucnost da ga proglase svecem zbog velikog doprinosa ovom i drugim religijskim mestima.
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
"Ono što je nekakva novost kada je u pitanju arhitekta jeste da postoje naznake da bi on mogao da postane svetac, pa cemo eto možda biti u tom nekom privilegovanom položaju da cemo imati mošti buduceg sveca", istakao je on.
Plecnik je napravio plan crkve bez novcane nadokande, a sve do svoje smrti je pratio i podsticao njenu izgradnju. Ova crkva je jedinstveno, originalno i jedino autorsko ostvarenje Plecnika u Beogradu, a pripada grupi njegovih najznacajnijih sakralnih dela. Ona je tek 2010. godine uvrštena u spomenike kulture i predstavlja pravu retkost u sakralnoj arhitekturi modernog doba, istakao je fra Ilija.
Još u Noci muzeja: Price koje kriju skeleti u Srbiji (FOTO)
Ko su franjevci?
Crkva Svetog Ante Padovanskog je "dom" monaškog reda Svetog Franje - franjevaca, pa je fra Ilija za MONDO objasnio u cemu se ogledaju razlike njihovih pogleda na svet u odnosu na druge pravce hrišcanske vere.
"To vam je isto kao ja i vi - mi smo covek. Pravoslavna i katolicka crkva - to je jedna crkva. Znaci, drugaciji su malo pogledi, ali je sve bitno isto. E, sad, unutar tih sveštenika, u pravoslavnoj crkvi imate oženjene sveštenike – popove, i imate monahe. Ja pripadam tim monasima koji se ne mogu ženiti, ali ne u strogom smislu monaha gde sam zatvoren u manastir, nego sam ja redovnik, gde je sve to malo ublaženo. Moja zajednica nije vezana za manastir, iako živim u njemu i pratim odredena pravila. Jednostavno ja se nekako ostvarujem u kontaktu sa ljudima. Ja sam deo tih ljudi, bitno je da imam kontakte, da vršim službu paroha, ne samo u duhovnom smislu , vec i u drugim stvarima. Na primer, da budem deo kulture, da odem u pozorišta, promocije knjiga… Ne mogu naravno sve pratiti, ali je poenta da živim sa tim gradom u kojem sam i uzimam ono dobro iz njega", istakao je fra Ilija.
Zašto crkvu ne posecuje više ljudi?
Najveci problem koji muci ovog monaha je što crkva nije na mapi Beograda, pa zbog toga posetilaca ima malo, a crkva je otvorena ceo dan samo utorkom.
"Ono što bi ja najviše voleo je da ova crkva ne bude po ceo dan zatvorena, da mogu ljudi svaki dan da dolaze, jer ona mi kao takva ništa ne vredi. Vidite, ona sada propada, a bilo bi mnogo korisnije da ljudi ovde dolaze, da se dobro osecaju, da mogu u dvorištu crkve popiti kafu… Mi za to nemamo mogucnost", rekao je on i objasnio koji je razlog:
"Tako je zbog toga što nije prepoznata kao umetnicki biser grada Beograda, to je jedna stvar. A, druga stvar je da je nema na turistickoj ponudi grada uopšte. Smatram da je to nedopustivo. Ljudi u malom broju znaju za ovu crkvu. Kada bi bila prepoznata kao mesto kulture i umetnosti, onda bi postojali ljudi koji bi svakodnevno mogli da ugošcavaju posetioce. Ja želim, ali ne mogu da postignem sve sam. Mislim da covek mora da proširi svoje vidike, a to ce uraditi ukoliko uzade iz svojih malih sredina, da ode na neku drugi stranu i shvati da nije sve crno i belo, da postoji šareno", zakljucio je on.
Franjevacki red je u našem regionu najzastupljeniji u Bosni, a konkretno crkva Svetog Ante ima oko 300 vernika, prica fra Ilija, od kojih su neki pravoslavci, a neki katolici, dok veliki broj posetilaca koji dolaze to rade zbog profesionalne znatiželje jer su uglavnom u pitanju arhitekte.
Umetnost, kultura i religija
Crkva Svetog Ante se u mnogome razlikuje od ostalih ovakvih gradevina koje se nalaze u Beogradu. Ovalnog oblika sa još sedam polukuržnih niša unutar same crkve, od kojih svaka uzgleda kao da je umetnicko delo za sebe, odaje poseban prijatan osecaj unutar zdanja. Gde god da pogled padne, može se videti nešto nesvakidašnje i umetnicki lepo. Unutra su postavljene posebno izvajane skulpture od kojih svaka ima razlicitio znacenje i pricu koju sa sobom povlaci, a iako je fra Ilija naglašavao da je veci deo crkve nezavršen, ono što jeste gotovo je toliko zanimljivo oku da se ne stvara utisak praznine i nedovršenog dela.
Teško je izdvojiti šta je najlepše što se može videti u ovom umetnickom (arhitektonskom) delu Plecnika – pogled s tornja koji "puca" na ceo Beograd, glavni oltar od punog mermera, bronzani kip Svetog Ante Padovanskog s detetom Isusom u ruci koji je za ovu crkvu napravio cuveni Ivan Meštrovic, nesvakidašnji detalj iza kipa Isusa u vidu krila ili možda pak pozlaceni kip Blažene Device Marije koji više deluje kao da predstavlja boginju sa Istoka, dok pored njene glave visi zmija sa svetiljkom u ustima. Zmija kao simbol davola koji je otkazao poslušnost Bogu i "iskvario" Evu, nalazi se u ovom obliku pored Bogorodice koja je Evu "iskupila", a svetiljka u ustima šalje poruku ovom zlu – "Ima da služiš!"
Crkva Svetog Ante Padovanskog ce za sve posetioce biti otvorena u Noci muzeja, 20. maja. Zbog bezbednosnih razloga nece biti moguce popeti se na toranj, ali ce vam zato doživljaj uvelicati sviranje na orguljama!
Mi smo popeli na toranj umesto vas (više od 220 stepenika), a ovo je pogled koji se pruža sa vrha crkve:
