Laboratorija za antropologiju, Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta, premijerno u 14. Noći muzeja, prikazaće deo svoje paleopatološke kolekcije koja krije kosti stare nekoliko vekova u okviru izložbe pod nazivom "Noćna smena u drevnom urgentnom smenu". Bićete u prilici da vidite različite povrede na kostima iz perioda antike, srednjeg veka i Drugog svetskog rata.
A, pre nego što se i sami posetite ovu "drevnu atrakciju", MONDO vam donosi uvid u ono što vas očekuje!
Laboratorija za antropologiju i paleologiju je osnovana pre više od 20 godina, a ono čime se najviše bave ovi stručnjaci je ispitivanje strukture koštanog tkiva iskopanih skeleta, radi utvrđivanja zbog čega se kosti starijih osoba mnogo lakše lome nego kosti mladih osoba.
"Ono što najviše unapređuje medicinu danas je deo u kojem se bavimo ispitivanjem strukture koštanog tkiva. Pronalaženje uzroka lomljivosti kostiju starijih osoba, strukturnih na svim nivoima i hijerarhijskih organizacija koštanog tkiva, doprinosi preventivi u lečenju ove bolesti", istakla je prof. dr anatomije Marija Đurić za MONDO.
Profesorka Đurić je novinarima objasnila da je važan deo njihovog polja i forenzička antropologija, s obzirom na to da su učestvovali u ispitivanju skeletnih ostataka žrtava iz skoro svih masovnih grobnica na teritoriji Srbije, počevši od Drugog svetskog rata, pa do nedavnih ratova.
"Iz forenzičkog konteksta obrađujemo i pojedinačne skelete koje nađe policija kada su u pitanju nepoznate osobe ili tokom raznih građevinskih radova po Beogradu kada nam je prvi zadatak zapravo da utvrdimo da li su ti skeletni ostaci stari ili su u pitanju ipak sudski slučajevi", istakla je ona.
Nemci koje je streljala partizanka
S obzirom na to da je u pitanju "nesvakidašnji" posao, ne čudi što često nailaze na čudnovate priče i zanimljiva otkrića koja "bacaju" potpuno novu svetlost na priče koje "propovedaju" lobanje koje ćete moći da vidite u toku Noći muzeja.
"Iza ovih lobanja krije se jedna interesantna priča. U maju 2011. u jednoj porodičnoj kući u blizini Beograda tokom renovinaranja dvorišta nađeni su posmrtni ostaci nekoliko individua. Tu se našao jedan stariji gospodin koji je tvrdio da je on ustvari prisustvovao, najverovatnije, egzekuciji ovih osoba, jer su sve one imale prostrelne rane na lobanji. On je rekao da je u oktobru 1944. godine video kako su partizani, tačnije jedna partizanka, streljali u glavu nekoliko zarobeljnih Nemaca.Pošto iz sudske medicine nisu mogli da potvrde ovu priču, pozvali su nas da probamo detaljnije da izanaliziramo skeletne ostatke. Mi smo uradili analizu kosti lobanje, gde smo našli da su u pitanju skeleti muškaraca koji su stariji od 20 i 30 godina.
Vrlo brzo smo primetili da većina lobanja ima nekoliko stomatoloških radova na zubima, tačnije plombi. Iako na prvi pogled to ukazuje da su u pitanju noviji ostaci, hemijska analiza nam je pokazala da su u pitanju plombe koje se ne koriste unazad najmanje 50 godina, a jesu bile zastupljene za vreme Drugog svetskog rata. Na kraju se ispostavilo, detaljnom analizom istorijskih podataka, da najveronatnije jesu bili u pitanju nemački vojnici, zato što je u to vreme, konkretno u Nemačkoj, radilo 10.000 stomatologa od kojih je 6.000 prišlo vojsci", ispričala nam je stomatolog Ksenija Zelić pokazujući na izložene lobanje koje su zaista imale vidljive znake prostrelne rane.
Skeleti - eksponat ili ljudska bića?
Mnogi smatraju da je izlaganje skeleta - kostiju, lobanja, pa čak i drevnih mumija, znak nepoštovanja prema mrtvima, i da bi oni trebalo da počivaju na miru u zemlji, a ne da služe kao izložbeni eksponati.
Međutim, iako naučnici stavljaju na prvo mesto napredak i sakupljanje neophodnog znanja za dalji razvitak, ipak postoji "kodeks" kada je u pitanju rad na posmrtnim ostacima, pa makar oni pripadali i nekome ko je živeo pre 1.000 godina...
"Mi na sve ove skelete gledamo iz ugla da je to nekad bilo živo biće i da treba da poštujemo skeletne ostatke svih, jer se nadam da će neko poštovati i moje sutra. Međutim, postoji i jedna veoma važna stvar, a to je da smo mi naučnici, vođeni naučnom etikom i bavimo se naučno-istraživačkim radom. Dakle, mi ih istražujemo, ali se trudimo i da imamo nekakav kodeks uvažavanja i poštovanja skeleta, s obzirom na to da su to nekad bili ljudi", istakla je za MONDO arheolog dr Ksenija Đukić.
Šta nam kosti "šapuću"?
U zavisnosti od stanja očuvanosti u kojem se određeni skeleti iskopaju iz zemlje, antropolozi mogu proceniti širok spektar faktora u vezi sa životom tih osoba.
"Ono što mi možemo kao antropolozi da kažemo, to je da li je osoba bila muškog ili ženskog pola na osnovu raznih nekih karakteristika kostiju karlice i lobanje, zatim možemo da kažemo koliko je osoba otprilike imala godina. Možemo da odradimo prosečnu telesnu dužinu na osnovu maksimalne dužine dugih kostiju, možemo da odredimo dentalni status koji nam opet može reći nešto o svakodnevnom životu te osobe, možemo da se bavimo bolestima...", objasnila je doktorka za naš portal i dodala da su upravo slučajevi na koje je uticala neka bolest ono što "najviše budi maštu":
"U ovom poslu nas najviše intrigira kada nam dođu slučaji raznih patologija, individua na čiji život je uticala određena bolest koja je ostavila traga na kostima. Onda su to stvari koje nama bude maštu, zato što ako dobro uspostavimo dijagnozu, onda otprilike znamo kako je osoba živela, da li ju je bolelo ili ne, da li je mogla biti izopštena iz ostatka društva ako je imala neke fizičke anomalije, odnosno, ako je bila grbava ili nešto poput toga. Ali, na osnovu patoloških promena možemo prilično ilustrativno da govorimo o barem jednom periodu života osobe i takođe, pomoću sve popularnije hemijske analize kostiju možemo da govorimo čak i o ishrani. Mi se trudimo da rekonstruišemo praktično način života, uslove života i eventualno ako nam to skelet dozvoljava, okolnosti u kojima je osoba preminula", zaključila je dr Đukić.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji