Skup verskih zajednica u Beogradu: Nismo sektaši
MONDO/Stefan Stojanović 
Na jednom mestu pripadnici Islamske zajednice, Adventističke crkve, Evanđelske crkve i Jehovinih svedoka. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Katoličke nadbiskupije su izostali, iako su bili pozvani, a glavni rabin u Srbiji Isak Asijel, kako su rekli organizatori, bio je opravdano odsutan. Sve njih okupilo je u Press centru pitanje verskih sloboda, za koje tvrde da su sve više ugrožene, ne samo kod nas, već u celoj Evropi i svetu.

Iako se u Srbiji generalno poštuju verske slobode, manjinske verske zajednice suočavaju se sa određenim ograničenjima, kaže prof. Dr Zdravko Šorđan, direktor Centra za toleranciju i međureligijske odnose pri Centru 9, koji je i organizovao skup. Ustav Srbije i Zakon o crkvama i verskim zajednicama garantuju verske slobode, ali je u praksi to drugačije, kaže, a kao glavni problem navodi to što još nisu iskristalisani i definisani pojmovi crkve, verske zajednice i sekte.

"Sekte kod nas imaju pežorativno značenje i stavljaju se u negativan kontest, pa na osnovu toga ljudi i zauzimaju stav. Ta negodovanja prema njima uglavnom se ogledaju u ispisivanju grafita, vrlo često sa pretećom sadržinom", kaže Šorđan.
Kao sekte kod nas percipiraju se male protestantske verske zajednice - baptisti, adventisti, pentakostalci, Jehovini svedoci, Hristova crkva, Hristova crkva braće, iako ih je Zakon prepoznao, dao im ime i prezime.

"Postoje kriterijumi na osnovu kojih sekta postaje verska zajednica. Ona mora da ima određen broj vernika, jasno definisano 'vjeruju', svoju propovedničku službu, njihovo delovanje mora da bude u skladu sa zakonom, da nije na štetu zdravlja i bezbednosti", objašnjava Šorđan.

Sve te uslove male verske zajednice, koje su u Srbiji registrovane, su ispunile, ali se u praksi, objašnjava, suočavaju sa određenim problemima.

Podsetite se i MONDO priče o sektama koje deluju u Srbiji:

Srbi u "kandžama" sekti: Ovo su najopasnije?

Šorđan je kao primer naveo rezultate istraživanja koje je Centar 9 sproveo pre izvesnog vremena, a u kom većina od 1.200 ispitanika kaže da male verske zajednice treba da postoje, ali da im ne treba dozvoliti rad. Smatra da su osnovni razlog za takvo stanje netolerancija i nerazumevanje.
"Mi se bojimo onog što ne poznajemo, ismevamo ono što ne razumemo. Usled nerazumevanja, ljudi imaju strah i zauzimaju gard prema nekim stvarima. Dakle, ja ne poznajem dovoljno ni sebe, ni svoju religioznost, a ako ne poznajem svoju religioznost dovoljno, onda sve drugo što mi se nudi ću dočekati iz bunkera".

Evo koliko Srba veruje u Boga, a koliko u pakao

Priznaje, ipak, da u poslednjih desetak godina male verske zajednice u Srbiji imaju manje neprijatnosti nego ranije. Smatra, takođe, da je saradnja Srpske pravoslavne crkve i malih verskih zajednica na prilično dobrom nivou.


"Mislim da zvanični stav Sinoda nije negativan, ali svuda ima pojedinaca koji su bučni i glasniji, pa se stiče utisak da je to zvanični stav, a stvari stoje potpuno drugačije", kaže Šorđan.

VERSKE SLOBODE U EVROPI I SVETU

Iako se u većini zemalja verske slobode poštuju, istraživanja pokazuju da je verska netolerancija u porastu.


"Glavni razlog je što mnogi smatraju da su verske slobode opasne, da otvaraju vrata verskom fanatizmu, prostoru za zablude i da su uvod u verske ratove", objašnjava prof. dr Džon Grac, dugogodišnji generalni sekretar Međunarodnog udruženja za versku slobodu u SAD.


Hrišćani su, kaže, najugroženija verska grupa u više od 50 zemalja u svetu. Problemi sa kojima se suočavaju su ogromni - ne mogu da nađu posao, zabranjeno im je okupljanje, ne mogu da grade crkve ili im ruše hramove.


"U Pakistanu su mnogi hrišćani izloženi represiji, u Severnoj Koreji su hrišćani u koncentracionim
kampovima, u Vijetnamu im je zabranjeno da grade crkve. Ako odete u Saudijsku Arabiju, koliko hrišćanskih crkava možete da vidite? Pogledajte Iran... Koliko je hrišćanskih crkava izgrađeno u Iranu u poslednjih 20 godina? U zemljama u kojima deluje Islamska država hrišćane ubijaju, žele da ih sasvim iskorene", priča profesor Grac.


Smatra da je uzrok takve situacije to što hrišćanske zemlje ne štite svoje vernike u drugim zemljama.

"Tradicionalno hrišćanske zemlje više nisu hrišćanske nego su sekularne i ne žele da učestvuju u religijskim pitanjima", objašnjava.

Ne spori da islamski vernici, takođe, imaju dosta problema, naročito u kontekstu niza terorističkih napada u Evropi. Protiv je zabrane nošenja vela ili pokrivanja glave maramom, ali sve dok je reč o verskim simbolima koji ne ugrožavaju bezbednost.
"Bio sam u mnogim muslimanskim zemljama gde vlasti imaju problem sa nošenjem burki, jer ne mogu da vide lice osobe. Pitanja bezbednosti su veoma važna i zato moraju da postoje neka ograničenja. Znate, ako idem u neku zemlju u kojoj znam da moram da poštujem neka kulturološka pitanja, onda neću ići protiv njih jer je to agresija. Ako dođete u moju zemlju i protiv ste bezbednosnih pravila, ona ćete svakako imati neprijatnosti i morate da se nosite sa tim".

Religijske slobode su zasnovane na principima da svi imaju prava, ali imaju i svoja ograničenja, naglašava profesor Grac.

"Princip je dok god mi namećeš ono u šta ne verujem, to nisu verske slobode. Verske slobode znače da poštujem drugačije veroispovesti. Međutim, ako ono u šta veruješ stvara problem drugima, onda moraš da se prilagodiš. Dakle, dok god mi ne namećeš ono u šta veruješ, znači da možemo da živimo zajedno", objašnjava.


Zašto mrzimo i kakve veze vera ima s tim


Govoreći o sve većem strahu Evropljana od islamizacije starog kontinenta zbog velikog priliva migranata, Grac dodaje da je problem sa Evropom to što "više ne znamo šta su naše vrednosti".


"Zato ih se lako odričemo, samo zarad mira", ističe i dodaje da vlasti evropskih zemalja moraju da budu sigurne da će oni koji žele da postanu građani određene zemlje prihvatiti njene vrednosti i zakone.


"Ako to ne žele, onda ne mogu ni da postanu njeni državljani. Jednostavno je, ako ne želite da prihvatite vrednosti zemlje u koju emigrirate, onda nemojte ići u nju. Ima toliko zemalja na svetu u kojima možete da živite u skladu sa vrednostima u koje verujete".


Muslimani su trenutno pod velikim pritiskom u SAD-u, naročito posle terorističkog napada 11. septembra 2001. Iako je, prema istraživanjima, u Americi i dalje najveći stepen verskih sloboda, dolaskom Donalda Trampa na čelo Bele kuće verske slobode se ograničavaju, ocenjuje Branisla Dedić, dugogodišnji misionar u Kamerunu.


Rampa u SAD za građane šest muslimanskih zemalja


"Trampov stav je 'America first', a to znači potpuno odstraniti podršku bilo kome drugom. Mislim da je taj izolacionistički pristup uvek bio problematičan. Nije li fašizam nastao sa takvom idejom? Tako je trenutno i pod novom američkom administracijom - Amerika iznad svih", kaže Dedić.

Navodeći poslednji incident u Portlandu, kada je Amerikanac ubio dvojicu jer su branili dve muslimanke, Dedić kaže da su zločini iz mržnje protiv muslimana u Americi u porastu, a da su se istovremeno i mnoge sinagoge u toj zemlji našle na meti napada.