Skupština Srbije usvojila je u četvrtak Zakon o crkvama i verskim zajednicama kojim je utvrdjena potpuna autonomija crkava, a zagarantovane verske slobode.
Tim zakonom predvidjena je saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama, uključujući i materijalnu pomoć države, navedeno je u obrazloženju.
Za zakon je glasalo 120 poslanika, dok je njih četvoro bilo protiv, a pet nije glasalo. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakonom je zabranjena verska diskriminacija, kao i prinuda o izjašnjavanju o veroispovesti, a crkve i verske zajednice nezavisne su od države i jednake pred zakonom.
Verska sloboda, kako je utvrdjeno zakonom, ne sme se koristiti tako da ugrožava pravo na život, na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.
Po zakonu, sveštenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, a bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati na javnim mestima. Na zahtev nadležnog organa bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u bolnicama, policijskim i vojnim objektima, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a u školama i ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama.
Sveštenici ne mogu biti pozvani na odgovornost pred državnim organima za svoje postupanje pri obavljanju bogoslužbene delatnosti, po zakonu imaju pravo da učestvuju u svim vidovima javnog života, a država ne može ograničavati njihova grdajanska i politička prava.
Takodje, sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti.
Zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica može da bude odbijen ako su njihovi ciljevi, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku, ugrožavaju život, zdravlje, slobodu i imovinu drugih ljudi.
Po zakonu, to su i razlozi za brisanje crkava i verskih zajednica iz registra.
Sveštenici i verski službenici imaju pravo, po tom zakonu, na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a sveštenici koji su strani državljani a imaju stalni boravak u Srbiji uživaju sva prava.
Donatori verskih zajednica i hramova mogu biti oslobodjeni odgovarajućih poreskih obaveza, a opštine su dužne da pri izradi urbanističkih planova razmotre potrebe crkava i verskih zajednica za izgradnju verskih objekata.
Crkve i verske zajednice mogu osnivati stručne i naučne ustanove za zaštitu sakralnog nasledja, mogu da koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Hrišćanska adventistička crkva zatražila je od Vlade Srbije da "uloži svoj autoritet" i spreči usvajanje Zakona o crkavama i verskim zajednicama.
Ta crkva je nazvala zakon "neprihvatljivim i sramnim" i ocenila da se njegovim usvajanjem Srbija "vraća u mračni vek grube netolerancije, užasne inkvizije i najsurovijeg progona koji će zemlju staviti u red fundamentalističkih država".
Tim zakonom predvidjena je saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama, uključujući i materijalnu pomoć države, navedeno je u obrazloženju.
Za zakon je glasalo 120 poslanika, dok je njih četvoro bilo protiv, a pet nije glasalo. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakonom je zabranjena verska diskriminacija, kao i prinuda o izjašnjavanju o veroispovesti, a crkve i verske zajednice nezavisne su od države i jednake pred zakonom.
Verska sloboda, kako je utvrdjeno zakonom, ne sme se koristiti tako da ugrožava pravo na život, na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.
Po zakonu, sveštenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, a bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati na javnim mestima. Na zahtev nadležnog organa bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u bolnicama, policijskim i vojnim objektima, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a u školama i ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama.
Sveštenici ne mogu biti pozvani na odgovornost pred državnim organima za svoje postupanje pri obavljanju bogoslužbene delatnosti, po zakonu imaju pravo da učestvuju u svim vidovima javnog života, a država ne može ograničavati njihova grdajanska i politička prava.
Takodje, sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti.
Zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica može da bude odbijen ako su njihovi ciljevi, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku, ugrožavaju život, zdravlje, slobodu i imovinu drugih ljudi.
Po zakonu, to su i razlozi za brisanje crkava i verskih zajednica iz registra.
Sveštenici i verski službenici imaju pravo, po tom zakonu, na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a sveštenici koji su strani državljani a imaju stalni boravak u Srbiji uživaju sva prava.
Donatori verskih zajednica i hramova mogu biti oslobodjeni odgovarajućih poreskih obaveza, a opštine su dužne da pri izradi urbanističkih planova razmotre potrebe crkava i verskih zajednica za izgradnju verskih objekata.
Crkve i verske zajednice mogu osnivati stručne i naučne ustanove za zaštitu sakralnog nasledja, mogu da koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Hrišćanska adventistička crkva zatražila je od Vlade Srbije da "uloži svoj autoritet" i spreči usvajanje Zakona o crkavama i verskim zajednicama.
Ta crkva je nazvala zakon "neprihvatljivim i sramnim" i ocenila da se njegovim usvajanjem Srbija "vraća u mračni vek grube netolerancije, užasne inkvizije i najsurovijeg progona koji će zemlju staviti u red fundamentalističkih država".
Usvojene izmene Zakona o telekomunikacijama
Skupština Srbije usvojila je u četvrtak i izmene Zakona o telekomunikacijama kojima se omogućava objedinjavanje fiksne i mobilne telefonije i interneta u jedan sistem.
To znači da telekomunikacione kompanije neće morati da osnivaju posebna preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju i za internet, već će moći kao jedan sistem da pružaju sve te usluge.
Za zakon je glasalo 126 poslanika vladajućih stranaka i Socijalističke partije Srbije, dok Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Zakonom o telekomunikacijama iz 2003. godine bilo je predvidjeno da se mobilna i fiksna telefonija i internet podele u posebne celine, ali se to u praksi pokazalo neodrživim.
U medjuvremenu, mobilna telefonija je postala izuzetno profitabilna i, bez objedinjavanja, fiksna telefonija ne bi mogla da opstane, dok je i internet još neprofitabilan. Usvojene izmene oslobadjaju operatere obaveze preregistracije preduzeća.
(agencije/MONDO)
To znači da telekomunikacione kompanije neće morati da osnivaju posebna preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju i za internet, već će moći kao jedan sistem da pružaju sve te usluge.
Za zakon je glasalo 126 poslanika vladajućih stranaka i Socijalističke partije Srbije, dok Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Zakonom o telekomunikacijama iz 2003. godine bilo je predvidjeno da se mobilna i fiksna telefonija i internet podele u posebne celine, ali se to u praksi pokazalo neodrživim.
U medjuvremenu, mobilna telefonija je postala izuzetno profitabilna i, bez objedinjavanja, fiksna telefonija ne bi mogla da opstane, dok je i internet još neprofitabilan. Usvojene izmene oslobadjaju operatere obaveze preregistracije preduzeća.
(agencije/MONDO)
"Šta kada Pešić ode, a povuku se Jokić, Bogdanović i Micić?": Nebojša Čović se plaši da uskoro neće biti dobro
Srbija više nema majstora kakav je bio Zvezdin Cune! Tragedija zauvek zaustavila novog Genija, svaki Božić zato boli
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Prepoznajete li našu pevačicu sa slike? O njenoj emotivnoj objavi na Božić dugo će se pričati, rasplakala mnoge
Partizan doveo Blagojevića da napravi "čistku" u ekipi: Skupi su, ne donose mnogo i odmah mogu da odu!