Skupština Srbije usvojila je u četvrtak Zakon o crkvama i verskim zajednicama kojim je utvrdjena potpuna autonomija crkava, a zagarantovane verske slobode.
Tim zakonom predvidjena je saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama, uključujući i materijalnu pomoć države, navedeno je u obrazloženju.
Za zakon je glasalo 120 poslanika, dok je njih četvoro bilo protiv, a pet nije glasalo. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakonom je zabranjena verska diskriminacija, kao i prinuda o izjašnjavanju o veroispovesti, a crkve i verske zajednice nezavisne su od države i jednake pred zakonom.
Verska sloboda, kako je utvrdjeno zakonom, ne sme se koristiti tako da ugrožava pravo na život, na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.
Po zakonu, sveštenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, a bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati na javnim mestima. Na zahtev nadležnog organa bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u bolnicama, policijskim i vojnim objektima, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a u školama i ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama.
Sveštenici ne mogu biti pozvani na odgovornost pred državnim organima za svoje postupanje pri obavljanju bogoslužbene delatnosti, po zakonu imaju pravo da učestvuju u svim vidovima javnog života, a država ne može ograničavati njihova grdajanska i politička prava.
Takodje, sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti.
Zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica može da bude odbijen ako su njihovi ciljevi, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku, ugrožavaju život, zdravlje, slobodu i imovinu drugih ljudi.
Po zakonu, to su i razlozi za brisanje crkava i verskih zajednica iz registra.
Sveštenici i verski službenici imaju pravo, po tom zakonu, na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a sveštenici koji su strani državljani a imaju stalni boravak u Srbiji uživaju sva prava.
Donatori verskih zajednica i hramova mogu biti oslobodjeni odgovarajućih poreskih obaveza, a opštine su dužne da pri izradi urbanističkih planova razmotre potrebe crkava i verskih zajednica za izgradnju verskih objekata.
Crkve i verske zajednice mogu osnivati stručne i naučne ustanove za zaštitu sakralnog nasledja, mogu da koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Hrišćanska adventistička crkva zatražila je od Vlade Srbije da "uloži svoj autoritet" i spreči usvajanje Zakona o crkavama i verskim zajednicama.
Ta crkva je nazvala zakon "neprihvatljivim i sramnim" i ocenila da se njegovim usvajanjem Srbija "vraća u mračni vek grube netolerancije, užasne inkvizije i najsurovijeg progona koji će zemlju staviti u red fundamentalističkih država".
Tim zakonom predvidjena je saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama, uključujući i materijalnu pomoć države, navedeno je u obrazloženju.
Za zakon je glasalo 120 poslanika, dok je njih četvoro bilo protiv, a pet nije glasalo. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakonom je zabranjena verska diskriminacija, kao i prinuda o izjašnjavanju o veroispovesti, a crkve i verske zajednice nezavisne su od države i jednake pred zakonom.
Verska sloboda, kako je utvrdjeno zakonom, ne sme se koristiti tako da ugrožava pravo na život, na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.
Po zakonu, sveštenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, a bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati na javnim mestima. Na zahtev nadležnog organa bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u bolnicama, policijskim i vojnim objektima, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a u školama i ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama.
Sveštenici ne mogu biti pozvani na odgovornost pred državnim organima za svoje postupanje pri obavljanju bogoslužbene delatnosti, po zakonu imaju pravo da učestvuju u svim vidovima javnog života, a država ne može ograničavati njihova grdajanska i politička prava.
Takodje, sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti.
Zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica može da bude odbijen ako su njihovi ciljevi, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku, ugrožavaju život, zdravlje, slobodu i imovinu drugih ljudi.
Po zakonu, to su i razlozi za brisanje crkava i verskih zajednica iz registra.
Sveštenici i verski službenici imaju pravo, po tom zakonu, na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a sveštenici koji su strani državljani a imaju stalni boravak u Srbiji uživaju sva prava.
Donatori verskih zajednica i hramova mogu biti oslobodjeni odgovarajućih poreskih obaveza, a opštine su dužne da pri izradi urbanističkih planova razmotre potrebe crkava i verskih zajednica za izgradnju verskih objekata.
Crkve i verske zajednice mogu osnivati stručne i naučne ustanove za zaštitu sakralnog nasledja, mogu da koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Hrišćanska adventistička crkva zatražila je od Vlade Srbije da "uloži svoj autoritet" i spreči usvajanje Zakona o crkavama i verskim zajednicama.
Ta crkva je nazvala zakon "neprihvatljivim i sramnim" i ocenila da se njegovim usvajanjem Srbija "vraća u mračni vek grube netolerancije, užasne inkvizije i najsurovijeg progona koji će zemlju staviti u red fundamentalističkih država".
Usvojene izmene Zakona o telekomunikacijama
Skupština Srbije usvojila je u četvrtak i izmene Zakona o telekomunikacijama kojima se omogućava objedinjavanje fiksne i mobilne telefonije i interneta u jedan sistem.
To znači da telekomunikacione kompanije neće morati da osnivaju posebna preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju i za internet, već će moći kao jedan sistem da pružaju sve te usluge.
Za zakon je glasalo 126 poslanika vladajućih stranaka i Socijalističke partije Srbije, dok Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Zakonom o telekomunikacijama iz 2003. godine bilo je predvidjeno da se mobilna i fiksna telefonija i internet podele u posebne celine, ali se to u praksi pokazalo neodrživim.
U medjuvremenu, mobilna telefonija je postala izuzetno profitabilna i, bez objedinjavanja, fiksna telefonija ne bi mogla da opstane, dok je i internet još neprofitabilan. Usvojene izmene oslobadjaju operatere obaveze preregistracije preduzeća.
(agencije/MONDO)
To znači da telekomunikacione kompanije neće morati da osnivaju posebna preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju i za internet, već će moći kao jedan sistem da pružaju sve te usluge.
Za zakon je glasalo 126 poslanika vladajućih stranaka i Socijalističke partije Srbije, dok Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Zakonom o telekomunikacijama iz 2003. godine bilo je predvidjeno da se mobilna i fiksna telefonija i internet podele u posebne celine, ali se to u praksi pokazalo neodrživim.
U medjuvremenu, mobilna telefonija je postala izuzetno profitabilna i, bez objedinjavanja, fiksna telefonija ne bi mogla da opstane, dok je i internet još neprofitabilan. Usvojene izmene oslobadjaju operatere obaveze preregistracije preduzeća.
(agencije/MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!