Kamatne stope na kredite u Srbiji, i pored trenda pada, i dalje su više nego u okruženju, a kreditna ekspanzija se nastavlja i pored mera centralne banke, ukazano je u sredu na predstavljanju "izveštaja o finansijskoj stabilnosti u Srbiji 2007" Narodne banke Srbije.
Kamatne stope na kredite u Srbiji, i pored trenda pada, i dalje su više nego u okruženju, a kreditna ekspanzija se nastavlja i pored mera centralne banke, ukazano je u sredu na predstavljanju "izveštaja o finansijskoj stabilnosti u Srbiji 2007" Narodne banke Srbije.
Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović ukazala je da je 2007. godina okončana sa zavidnim kreditnim rastom od 49 odsto, što je skoro dvostruko više u odnosu na 26 odsto iz prethodne godine. Ona je navela da su krediti stanovništvu prošle godine porasli 54 odsto, rast stambenih kredita bio je preko 90 odsto, a preko 80 odsto svih kredita stanovništvu ima valutnu klauzulu i varijabilnu kamatnu stopu.
Medjutim, i pored trenda pada kamatnih stopa, one su i dalje visoke, tako da je kamatni koridor u Srbiji 7,1 odsto, i od zemalja u okruženju veći je samo u Albaniji, dok je recimo u Madjarskoj 2,1 odsto.
Viceguvernerka je napomenula i da se smatra da je u nekoj zemlji prisutna ekspanzija ako je porast kredita od 30 do 50 odsto, a Srbija je po tom merilu na gornjoj granici. Problemi u naplati kredita nastupaju četiri do pet godina od početka otplate.
Ona je naglasila i da je u prošloj godini stopa rasta nenaplativih potraživanja stanovništva, odnosno onih koji kasne sa otplatom duže od 90 dana, bila 33 odsto veća od rasta kredita i taj trend se nastavlja.
Erić Jović je istakla da banke putem varijabilnih kamatnih stopa i deviznih klauzula prenose devizne rizike na stanovništvo, a pošto gradjani uglavnom imaju dinarska primanja, u slučaju da dodje do rasta medjuvalutnih kurseva i kamatnih stopa, za koje su vezani krediti (EURIBOR, LIBOR), to može značajno povećati obaveze stanovništva.
Ona je navela primer da je u 2007. godini EURIBOR porastao 22 odsto, a LIBOR na švajcarski franak 31 odsto, što uz rast plata od 17 odsto, govori o smanjenju kreditne sposobnosti dužnika u Srbiji i dodala da su od 300 milijardi kredita stanovništvu dve trećine stambeni i "keš" krediti vezani za promene kursa i EURIBOR.
Erić Jović je naglasila da je pozitivno što je bankarski sektor u Srbiji otporan na rizike pošto je visoko kapitalizovan, tako da je adekvatnost kapitala, to jest odnos izmedju rizične aktive i kapitala 27 odsto, a propisani minimum je 12 odsto.
(Tanjug)
Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović ukazala je da je 2007. godina okončana sa zavidnim kreditnim rastom od 49 odsto, što je skoro dvostruko više u odnosu na 26 odsto iz prethodne godine. Ona je navela da su krediti stanovništvu prošle godine porasli 54 odsto, rast stambenih kredita bio je preko 90 odsto, a preko 80 odsto svih kredita stanovništvu ima valutnu klauzulu i varijabilnu kamatnu stopu.
Medjutim, i pored trenda pada kamatnih stopa, one su i dalje visoke, tako da je kamatni koridor u Srbiji 7,1 odsto, i od zemalja u okruženju veći je samo u Albaniji, dok je recimo u Madjarskoj 2,1 odsto.
Viceguvernerka je napomenula i da se smatra da je u nekoj zemlji prisutna ekspanzija ako je porast kredita od 30 do 50 odsto, a Srbija je po tom merilu na gornjoj granici. Problemi u naplati kredita nastupaju četiri do pet godina od početka otplate.
Ona je naglasila i da je u prošloj godini stopa rasta nenaplativih potraživanja stanovništva, odnosno onih koji kasne sa otplatom duže od 90 dana, bila 33 odsto veća od rasta kredita i taj trend se nastavlja.
Erić Jović je istakla da banke putem varijabilnih kamatnih stopa i deviznih klauzula prenose devizne rizike na stanovništvo, a pošto gradjani uglavnom imaju dinarska primanja, u slučaju da dodje do rasta medjuvalutnih kurseva i kamatnih stopa, za koje su vezani krediti (EURIBOR, LIBOR), to može značajno povećati obaveze stanovništva.
Ona je navela primer da je u 2007. godini EURIBOR porastao 22 odsto, a LIBOR na švajcarski franak 31 odsto, što uz rast plata od 17 odsto, govori o smanjenju kreditne sposobnosti dužnika u Srbiji i dodala da su od 300 milijardi kredita stanovništvu dve trećine stambeni i "keš" krediti vezani za promene kursa i EURIBOR.
Erić Jović je naglasila da je pozitivno što je bankarski sektor u Srbiji otporan na rizike pošto je visoko kapitalizovan, tako da je adekvatnost kapitala, to jest odnos izmedju rizične aktive i kapitala 27 odsto, a propisani minimum je 12 odsto.
(Tanjug)
