Alarm u čitavom društvu. Na noge se digla i policija, i psiholozi, i socijalni radnici, i nevladine organizacije. Ipak, ranu na duši porodica ubijenih ništa od toga neće izlečiti. Ima li leka za budućnost i šta je rešenje, probali smo da saznamo u razgovoru sa stručnjacima.

Statistika koja odjekuje poput vriska kaže da je ove godine u porodičnom nasilju ubijeno 20 žena i dvoje dece. Prošle godine život je izgubilo 30 žena i četvoro dece, a u poslednjoj deceniji čak 350 žena stradalo je od ruku bližnjih...

HOROR:Brutalno ubio ženu u Centru za socijalni rad

I da li je možda sada samo skinuta maska i stvar ogoljena, pa ono što se nekada dešavalo u četiri zida imamo prilike da putem medija čujemo i vidimo svi. I da li je sve to fer prema jednoj Maji, koja je život dala da bi spasila svoje dete, da ostane upamćena kao žrtva, a ne hrabra majka, lavica koja se borila do poslednje kapi krvi.

ŽENA KOJA ZNA

Presudno je menjanje svesti ljudi!

Bar tako tvrdi naša sagovornica, pionir u zaštiti žrtava nasilja u Srbiji, Vesna Stanojević.

"Nije normalno da neko bije ženu i decu", jasna je poruka koju moraju da upamte svi.

"Na pitanje 'Da li ti je muž udario šamar?' možete čuti odgovor: 'Jeste, ali on je moj muž'. Ne smemo tako da razmišljamo i da mislimo'mene se to ne tiče'. Kako nas se ne tiče kada bolesni ljudi hodaju ulicom", još jedno je upozorenje svima koje izriče Vesna Stanojević.

OVO JE STVARNOST

Nasilnici su obični ljudi koji se svakodnevno sreću i često van porodice ne pokazuju agresivnost.

Nasilje ne podrazumeva samo upotrebu fizičke sile, već i demonstraciju moći, zanemarivanje, pretnje, izolaciju, zabrane kontakta, apsolutnu kontrolu, tretiranje ličnosti kao seksualni objekat, ekonomsku zavisnost...

Nije tačno da žrtve nasilja svojim ponašanjem provociraju nasilnike jer niko nije kriv za nasilje koje doživljava.

Nasilje u porodici je uvek i nasilje nad decom, bez obzira da li su mu direktno izložena. Deca koja odrastaju uz nasilje često preuzimaju uloge roditelja i sama postaju ili nasilnici ili žrtve.

Predrasuda je i da se nasilje uvek vrši pod dejstvom alkohola ili droge. Oni nisu uzroci nasilja, ali pojačavaju učestalost i okrutnost nasilja.

Nije tačno ni da nasilje čine socijalno ugrožene i neobrazovane osobe. Ono se dešava u svim društvenim strukturama, bez obzira na obrazovanje i ekonomski status porodice.

NEMA istine u uvreženom shvatanju da je za decu bolje da imaju oca, makar bio i nasilnik. Za pravilan psiho-fizički razvoj dece potrebna je sigurnost, stabilnost i podrška koju može pružiti i jedan roditelj, još jedan je princip na koji ukazuje Sigurna kuća, čija koordinatorka je naša sagovornica Vesna Stanojević.

Ok, to smo raščistili. Sada je vreme za priču o konkretnim slučajevima. U Centrima za socijalni rad u Novom Beogradu i Rakovici - osumnjičeni Marko N. ubio je 12. jula svog četvorogodišnjeg sina i bivšu ženu, a 5. jula Milan L. na smrt je pretukao suprugu pred decom. Sledi pitanje:

DA LI JE SVE BILO PO PRAVILIMA?

Nije!...Stanojević smatra da u slučaju monstruoznog dvostrukog ubistva ispred Centra za socijalni rad nije u potpunosti ispoštovana procedura.

"Izveštaj vezan za slučaj ubistva na Novom Beogradu koji se dogodio samo nedelju dana pre onog u Rakovici pokazao je da je propusta bilo. Smatram da nije procedura u potpunosti ispoštovana ni u ovom drugom slučaju, jer koliko smo mogli da pročitamo u medijima i da saznamo na osnovu iskaza zaposlenih u Centru za socijalni rad, taj čovek je njima pravio probleme stalno. Sada, postavlja se pitanje da li su oni tražili pomoć. Oni su pokušavali da se izbore sa njim, ali ne na adekvatan način", ističe Stanojević.

"Čovek je očigledno bio psihijatrijski bolesnik, jer prosto je nelogično da normalan čovek ubije na taj način svoje dete i ženu. Nigde se ne pominje da je lečen", kaže rezignirano Stanojević.

Koordinatorka Sigurne kuće smatra da ne postoji odgovarajuća koordinacija službi, a po novom zakonu koji je stupio na snagu prošlog meseca trebalo bi da postoji tesna saradnja između tužilaštva, policije, centara za socijalni rad.

"Zakon je dobar, ali nam ovaj slučaj pokazuje da saradnja među službama još ne funkcioniše najbolje. S druge strane, nijedan zakon ne može biti sveobuhvatan, jer nikada ne znamo kada će nekome nešto da kvrcne u glavi i kada će doći do ovakvog zločina", naglašava Stanojević i dodaje da je ovaj slučaj specifičan jer ubistvo, odnosno nasilje nije izvršeno u kući, stanu.

"Zakon predviđa da se osoba udalji iz kuće, da se uvede mera zabrane prilaska. U ovom slučaju, koliko znam, mera zabrane prilaska je istekla, ali i ako bi i dalje bila na snazi pitanje je da li bi se ova tragedija sprečila. Kada sagledamo kakva osoba je u pitanju, to nije garancija".

KAKO "UĆI U MOZAK" MONSTRUMA?

Da li je moguće da nadležni prepoznaju da je nasilnik spreman da oduzme život žrtvi, pitali smo i psihologa Tanju Ignjatović. Evo šta kaže:

"Nadležne službe ne mogu uvek sa sigurnošću da znaju i prepoznaju da je nasilnik spreman da oduzme život žrtvi, već je veoma važna pažljiva analiza izjava i postupaka nasilnika, kao i onoga što žena govori da on čini. Takođe, na osnovu analiza velikog broja slučajeva ubistava žena došlo se do određenih faktora koji ukazuju na visok rizik za bezbednost žene i dece, uključujući i rizik od ubistva. Iz tih razloga, u svakom slučaju kada se nasilje u partnerskom odnosu ili u porodici prijavljuje instituciji, važno je proveriti postojanje bezbednosnih rizika", rekla je Ignjatović za MONDO.

Takva obaveza postoji i od 1. juna 2017, kada je počeo sa primenom novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. I pre toga, Opšti protokol i posebni protokol za policijske službenike, kako navodi naša sagovornica, imali su liste za procenu bezbednosnih rizika.

"Problem je što se to nije koristilo u najvećem broju slučajeva, čak i onda kada je rizik izvesno bio visok, kao u poslednja dva slučaja u centrima za socijalni rad", rekla je Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra..

Pitamo je i da li se možda nekada desilo da se nasilnik promeni i postane "uzoran" suprug, roditelj?

"Nisu sva nasilja ista, kao ni svi nasilnici. Ono što većinu karakteriše je duboko ukorenjeno uverenje (koje se teško menja) da su u pravu, i da imaju pravo.

Oni ne poštuju partnerke i decu, doživljavaju ih kao svoje vlasništvo. Imaju kontrolišuće i manipulativno ponašanje prema ženi, ali i prema sistemu. Nisam sigurna da nasilni partner ikada može da bude uzoran suprug i roditelj, ali je sigurno da ukoliko ne priznaje isključivu odgovornost za svoje ponašanje – neće se promeniti.

Ono što nasilnici najčešće rade, to je prebacivanje odgovornosti i krivice za nasilja i svoje postupke na žrtvu. Spoljna kontrola i sankcije treba da ga zaustave i spreče ponavljanje nasilja. Da li će se on suštinski promeniti – ne znamo", ocenila je naša sagovornica.

"NISU VEROVALI DA JE ZLOSTAVLJA KAD DOLAZI PO DETE"

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je nedavno, na osnovu pritužbe Autonomnog ženskog centra, kako kaže Ignjatović, postojanje višestruke diskriminacije žene žrtve nasilja u Centru za socijalni rad.

"Njoj nisu verovali da bivši partner, koji je osuđen za nasilje u porodici na dve godine uslovne kazne, vrši nasilje kada dolazi da preuzme dete, što se dešava pred detetom. Odbili su da zabeleže njenu prijavu nasilja. To znači da nisu hteli da po službenoj dužnosti obaveste policiju i tužilaštvo, kako bi se preispitala uslovna kazna. Više od toga, njihove kolege su sa bivšim partnerom ove žene radile tretman učinioca nasilja i tvrdile da on govori istinu i da ga žena provocira. Takvo ponašanje vodi ka upornom nasilju koje može da eskalira, jer nasilnik dobija ohrabrenje od institucija. To ugrožava bezbednost žena i dece".

Prema njenim rečima, Srbiji i dalje nedostaje dosledna primena zakona i protokola o postupanju u svakom prijavljenom slučaju nasilja prema ženama i nasilja u porodici. "Službe moraju biti odgovorne za primenu javnih ovlašćenja koja su im data. One ne smeju da ostavljaju žene da same organizuju svoju zaštitu i zastupaju svoja i prava deteta, bez odgovarajuće i sinhronizovane intervencije sistema", istakla je Ignjatović.

ŠTA JE PROBLEM?

Psiholog Tanja Ignjatović smatra da u poslednjim slučajevima ubistava u Centrima za socijalni rad policija, tužilaštvo i sami centri nisu razmenili sve informacije koje je svaka od ovih službi imala, tako da nisu napravili zajednički plan delovanja i zaštite.

"Centar nije preduzeo mere iz svoje nadležnosti prema parničnom sudu, a trebalo bi utvrditi da li je sud iskoristio svoja ovlašćenja, pre svega istražno načelo koje sudije imaju u ovim postupcima. Zabrinjava to što propusti nisu izuzetak. Prošle godine Zaštitnik građana je izdao dva zbirna izveštaja, o 14 slučajeva ubistava žena i o 45 postupaka za zaštutu od nasilja u porodici i zaštitu od zlostavljanja dece, koja potvrđuju da su propusti nadležnih sistemske prirode", ukazala je Ignjatović.

Upitana da li bi još veće pooštravanje kazni za nasilnike, ili čak uvođenje doživotne kazne doprinelo smanjenju broja nasilnika u srpskim porodicama, i krivičnim delima koja počine prema bližnjima, Ignjatović je rekla - ne, a kao glavni problem istakla je (ne) primenu zakona.

"Kazne za dela nasilja u porodici nisu niske. Problem je primena zakona. U više od 50 odsto slučajeva kada su podnete krivične prijave postupci budu obustavljeni. Kada su u pitanju dosuđene kazne, u oko 70 odsto slučajeva radi se o uslovnoj kazni, koja menja zaprećenu zatvorsku kaznu. Stoga, trebalo bi zabraniti alternativna rešenja, uključujući odlaganje krivičnog gonjenja", ukazala je Ignjatović.

Ona je istakla da bi trebalo i rešiti problem odustajanja žrtve od učešća u postupku na primer, tako što bi zapisnik o svedočenju žrtve tokom istrage bio prihvaćen u dokaznom postupku, ili na drugi način. "Žrtve bi morale da imaju poseban status u postupcima, što podrazumeva i dobijanje odgovarajućih informacija, podršku i osnaživanje dok traju procesi, ali i besplatnu pravnu pomoć. Takođe, trebalo bi nadzirati uslovne osude".

Kontaktirali smo i sudove koji, sa druge strane, kažu da stvar nije tako jednostavna i da na donošenje presuda utiče više faktora - a među njima su i činjenica da li je nasilnik prethodno osuđivan, kao i koje delo je izvršio. Nije isto, kažu nam izvori iz srpskog pravosuđa, kada nekom izričete kaznu jer je, posle svađe supruzi izvrnuo ruku ili udario šamar, i kada joj nanese ozbiljne povrede...

KAKO SE SUDI?

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da je prošle godine bilo 2.200 osuđujućih presuda za nasilje u porodici, a više od 60 odsto su bile uslovne osude.

Pitali smo i sudove u Beogradu koliko i kakvih presuda su doneli:

ČISTKA: ZA 40 DANA UDALJENO 1.300 NASILNIKA

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da su u proteklih 40 dana, od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, sudovi na predlog tužilaštva izrekli 1.300 hitnih mera. To znači da su nasilnici udaljavani iz stana ili im je izrečena zabrana prilaska žrtvi, rekla je Kuburović na konferenciji za novinare nakon prvog sastanka Saveza za borbu protiv nasilja u porodici.

Ona je precizirala da su od 1.800 predloga tužilaštva za hitne mere, sudovi usvojili 1.300.

Ipak, kako kaže, na dva poslednja nesrećna slučaja porodičnog nasilja koje je rezulturalo ubistvima ovaj zakon, na žalost, nije mogao da se primeni.

Međutim, u skladu sa novim zakonom, kako je navela, a po nalogu republičkog tužilaštva sva tužilaštva u Srbiji formirala su 66 koordinacionih grupa za reagovanje u slučajevima porodičnog nasilja. Članovi tih grupa su, pojasnila je, zamenik tužioca, specijalno obučeni policajac i predstavnik centra za socijalni rad.

Pročitaj pre nego što postaneš žrtva

DA SE NIKADA NE PONOVI...

U bitku se uključio i ministar za rad Zoran Đorđević koji je nedavno izjavio da 600 dece u Srbiji viđa roditelja pod kontrolisanim uslovima. Kaže i da će komunikacija ministarstva sa opštinama i pitanje bezbednosti biti dve krucijalne stvari na kojima će se raditi kako se tragedije poput onih na Novom Beogradu i Rakovici ne bi ponovile.

Đorđević kaže da će se raditi na uvođenju fizičko tehničkog obezbeđenja, ali i obnavljanju kadra zaposlenog u centrima. "Na redu je i profilisanje kadrova i zapošljavanje novih koliko nam budžet dozvoljava, kao i vršenje reorganizacije, da kada se desi prirodni odliv kadrova oni na vreme budu zamenjeni novim", rekao je Đorđević.

Dogovoreno je i da se uradi posebno uputstvo za rad centara za socijalni rad u proceni najboljeg interesa deteta u slučajevima zaštite prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim živi, u koje će posebno biti uključeno ostvarivanje prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem u kontrolisanim uslovima.

Ministar smatra i da bi jedna od mera koja bi mogla da pomogne i izjednačavanje mišljenja socijalnog radnika da li roditelj može da viđa dete ili ne imalo jednaku težinu kao ona odluka koju donosi sud.