Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Praznik koji ima dugu tradiciju u narodu je poznat kao Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja Svetog Jovana obeležavaju svi pravoslavni hrišćani a Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava i među slave.
U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osveštana crkva koju su na grobu Svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Ovom prilikom podseća se na stradanje Svetog Jovana, kome je, po naređenju izraelskog cara Iroda Antipa, glava odsečena i na tanjiru doneta carevoj pastorki, igračici Salomi.
Sveti Jovan se naziva Krstitelj, jer je krstio Isusa Hrista i u njemu prepoznao Sina Božijeg.
Smatra se poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Sveti Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Jovan je osudio i javno razobličio Iroda zato što je oterao svoju zakonitu suprugu, kćerku arabskog cara, ubio svog brata Filipa i uzeo njegovu ženu.
Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj ples, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Svetog Jovana.
Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi i strogom postu.
Na Svetog Jovana je rođen patrijarh Pavle.
Sveti Jovan se slavi i 20. januara (po gregorijanskom kalendaru), kao znak poštovanja prema svecu koji je krstio Isusa Hrista.
U Crnoj Gori se svi dani na koje pada usekovanje proglašavaju za varovne u toj godini.
Na varovni dan naročito se poštuju narodni vidari, berači lekovitih biljaka i ljudi koji bajaju, jer se veruje da oni imaju velike moći u varovne dane. Varovnog dana ne valja ništa počinjati jer narod kaže da poslovi započeti u varovne dane neće biti srećni.
Hercegovci na Svetog Jovana ne rade teže poslove i strogo paze da ne rade ništa oko semenja.
Vode računa na koji je dan palo usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.
