Na Zadušnice se u pravoslavnim crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ljudi obilaze groblja.

Na grobovima se pale sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za umre. Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.


Prema učenju Crkve, na Zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

U crkvi se na Zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova četvrtog veka hrišćanske propovedi:

"Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih".

ŠTA SE "VALJA", A ŠTA NE

Običaj u Srbiji je da se na zadušnice na groblje odnosi hrana, koja se servira na grobu.

U nekim mestima na grob se iznosi žito, negde se peku kolači od belog brašna, takozvane prosfore, nosi se pita, pecivo.

Na groblje se iznose i kafa, voda, rakija, pivo i vino… U nekim mestima služe se kuvana jaja i pečenje.

Pravilo je da se nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.

Veruje se da hranu sa groba ne valja odbiti, jer se smatra za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi je neko odbio. Dovoljno je, kažu, da se okusi makar jedan zalogaj.

Velike zadušnice: Evo šta obavezno da uradite