Novi stambeni zakon, Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, doneo nam je obavezu angažovanja upravnika zgrade (profesionalnog ili iz redova vlasnika stanova). Ni koliko to košta se još ne zna, tržište je slobodno a opštine određuju samo cenu prinudne uprave za one zgrade (Stambene zajednice) koje se ogluše o zakon, a treba razmišljati o novom izdatku - trošku održavanja zgrade.
Kod cene za upravljanje očekuje se da će biti od 230 dinara mesečno po stanu, pa naviše, a za održavanje (koje je mnogo skuplje), tek je počelo da se nagađa.
Ministarstvo građevine je najavilo da sprema (neobavezujuće) uputstvo za pravilnik za lokalne samouprave u kojem se određuju kriterijumi i koeficijenti za građenje minimalne cene održavanja, a prema informacijama s portala Profesionalniupravnici.rs, to će izgledati ovako.
Cena će se određivati po formuli za izračunavanje minimalnog iznosa mesečnog izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja po kvadratnom metru stana ili poslovnog prostora. U formuli su iznos prosečne neto zarade u određenoj lokalnoj samoupravi (opštini) u 2016. godini, zatim koeficijent samouprave za utvrđivanje minimalne visine iznosa "koji ne može biti niži od 1,36", koeficijent starosti zgrade i koeficijent koji zavisi od toga da li zgrada ima lift ili ne.
Tako za zgrade do 10 godina koeficijent iznosi 0,4, za zgrade od 10 do 20 godina 0,6, za one od 20 do 30 godina 0,8, i za zgrade starije od 30 godina 1,00.
Logika je jasna - što je starija zgrada veće je i izdvajanje za investiciono održavanje - ali nema pominjanja da li nešto menja u računici da li je zgrada sanirana, ili rekonstruisana, to svakako nije svejedno.
Sledeći parametar je koeficijent lifta - za zgrade bez lifta on je 1,0, a za zgrade sa liftom 1,3. To znači da se u toj stavki iznos za zgrade sa liftom se uvećava za 30% u odnosu na zgrade bez lifta, ali i tu postoji manjkavost u rešenju jer, recimo, u Beogradu postoje i soliteri sa tri lifta, a pa je trošak održavanja zapravo trostruko veći u tom segmentu.
Kada se to sve pomnoži (i podeli sa 10.000, kako kaže formula), dobijemo sledeće cene:
Za opštinu Novi Beograd, koja kao ubedljivo najveća srpska opština ima i najviše zgrada, a gde je prošle godine prosečna neto plata bila 68.560 dinara, trošak investicionog održavanja za vlasnika stana u zgradi do 10 godina starosti sa liftom biće 4,63 dinara po kvadratnom metru stana. To znaći da za stan od 60 metara kvadratnih treba da plati svakog meseca 278 dinara. Ako mu je stan u zgradi koja je vremešnija, starija od 30 godina, ceh će skočiti na najmanje 11,59 dinara, odnosno 695 dinara mesečno.
Kako se vidi iz tabele, taj raspon iznosa se u Nišu kreće od 170 do 424 dinara, u Novom Sadu 214 do 535, itd.
Kevin Panter spreman za Željkove zamke! Intervju: Tek kad odeš shvatiš šta si ostavio
Monako - Crvena zvezda uživo: Petrušev dominira, crveno-beli sve bliži iznenađenju!
Obrt u slučaju Zvezdine mete Motlija: FIBA zabranila raskid ugovora, poznato i zašto
"Real Madrid i Partizan su dva najveća razočaranja za sada": Litvanski novinar oštro o crno-belima u Evroligi
Željko Obradović prekinuo trening Partizana: Odmah objasnio o čemu se radi