Tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Nataša Krivokapić zauzela se za uvođenje kazne doživotnog zatvora i pozvala se na iskustvo, nabrojavši nekoliko karakterističnih slučajeva, ne pominjući imena osuđenih.

Nataša Krivokapić navela je kao prvi primer navela čoveka koji je u Beogradu 2013. godine izvršio ubistvo, a sutradan još jedno, pošto je prethodno izdržao kaznu od 18 godina zatvora na koju je bio osuđen zbog ubistva.

Drugi primer je čovek koji je 1998. godine osuđen na sedam godina zatvora zbog ubistva, da bi 2002. godine, po izlasku iz zatvora, ponovo ubio i bio osuđen, a treće ubistvo počinio je 2014. godine po izdržavanju druge kazne za ubistvo.

Nataša Krivokapić navela je primer žene koja je ranije osuđena zbog ubistva da bi to krivično delo ponovila 2014. godine.

Čovek koji je 1980. godine osuđen za ubistvo ponovo je ubio 1998. godine, a potom i 2009. godine.

Beogradska tužiteljka ukazala je i na dva odvojena slučaja osuđenika su, po izdržavanju kazne za teška ubistva, ponovili dela po izlasku iz zatvora.

"Ovo su samo neki primeri iz prakse koje sam uspela da nađem u prethodna dva dana, nisam stigla da se detaljnije pripremim", rekla je Nataša Krivokapić.

Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivan Đokić izneo je suprotno mišljenje i istakao da je u nauci poznato da strože kazne ne znače nužno i smanjivanje stope kriminaliteta, nego da u nekim slučajevima te stope i rastu posle uvođenja strožih kazni.

Đokić je kao primer naveo Kaliforniju, čiji je model prihvatilo još nekoliko američkih saveznih država, gde su sudije zakonom obavezane da počiniocima krivičnih dela koji su ranije dva puta osuđivani treći put izreknu kaznu doživotnog zatvora.

"Tamo je stopa kriminaliteta ostala visoka", rekao je Đokić.

Đokić je ocenio da se uvođenjem doživotne kazne zatvora neće ništa promeniti, i dodao da je potpuno neprihvatljivo uvoditi tu kaznu samo za krivično delo teško ubistvo.

"Kazna od 30 do 40 godina zatvora u Srbiji, propisana za teško ubistvo, mnogo je teža nego ta kazna u Nemačkoj ili Francuskoj", rekao je Đokić.

Đokić je naveo se mora predvideti i mogućnost uslovnog puštanja na slobodu, jer se čovek ne može lišiti nade, a to nije ni u duhu hrišćanske etike.

Redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nataša Delić takođe se usprotivila uvođenju doživotne kazne, rekavši da je "nama potrebno strože suđenje, a ne strože zakonodavstvo", uz ocenu da su kazne propisane srpskim zakonima odgovarajuće.

"Govorim sa profesionalnog stanovišta, ne emotivnog, uz puno razumevanje odnosa porodica žrtava prema počiniocima krivičnih dela", rekla je Nataša Delić.

Ona je dodala da je sistem krivičnog zakonodavstva sa dobrim razlogom zatvoren i teško se menja, jer je veoma osetljiv i ne bi trebalo da se menja od danas do sutra.

"Ovo je pogrešan pristup, s neba pa u rebra. Uvođenje doživotne kazne sudija se dovodi pred svršen čin i ne može da ublaži kaznu, jer nema mogućnosti uslovnog otpusta, a naš pravni sistem poklanja poverenje sudiji", rekla je Nataša Delić.

Profesorka Nataša Mrvić Petrović sa Instituta za uporedno pravo rekla je da se uvođenjem doživotne kazne "suštinski ne postiže mnogo" i istakla da se mora propisati mogućnost uslovnog otpusta.

"Šta se postiže doživotnim stavljanjem u zatvor? Ideja je da nikada ne izađe. Naši zatvori su prenaseljeni i boravak u zatvoru do smrti je skupo za državu. Iskustvo je pokazalo da osuđenici na duge kazne zatvora često ne napreduju u socijalizaciji i iz zatvora izlaze pravo na ulicu, gde, ako ih služi fizička snaga, postju potencijalni izvršioci novih krivičnih dela",rekla je Nataša Mrvić Petrović.

Ona je istakla da bi problemima trebalo pristupiti mnogo ozbiljnije i prekinuti praksu ishitrenog zadiranja u sistem krivičnih sankcija.

Predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Bata Cvetković podsetio je da u Srbiji još niko nije izdržao kaznu od 40 godina zatvora, jer je relativno nedavno uvedena, i dodao da bi morala da bude razmotrena mogućnost uslovnog otpusta.

Da li ste ZA DOŽIVOTNU ROBIJU ubicama dece?

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Stanko Bejatović zauzeo se za uvođenje doživotne kazne zatvora, jer bi to, kako je ocenio, doprinelo prevenciji, pošto bi potencijalni učinioci više strahovali ako bi strahovali da će ceo život provesti u zatvoru.

"Više je razloga za nego protiv. Potrebno je tačno propisati uslove pod kojima se ta kazna izriče i propisati je za više krivičnih dela, a ne samo za teško ubistvo. Moraju biti propisani i uslovi za ublažavanje kazne doživotnog zatvora", rekao je Bejatović.

Ministarstvo pravde nema stav o pitanju uvođenja doživotne kazne zatvora, a ministarka Nela Kuburović rekla je da nije moguće doneti konačan sud, jer je stručna javnost prilično podeljena po tom pitanju.

Nela Kuburović je rekla da nema prepreka da se u krivično zakonodavstvo Srbije uvede doživotna kazna, ali je prethodno potrebno odgovoriti na niz pitanja.

"Doživotni zatvor nije samo zatvor, nego i poruka zločincima da je jedina odgovarajuća kazna za najteže zločince život iza rešetaka. Da li je doživotna kazna zatvora humana? U krivičnom pravu se to posmatra iz dva aspekta, oštećenog-žrtve i života učinioca krivičnog dela", rekla je Nela Kuburović.

Predati potpisi: Da ubice dece doživotno robijaju

Dodala je da je sa stanovišta žrtve to apsolutno opravdana kazna, dok je stanovište okrivljenog da može zahtevati i očekivati da kazna koju bude dobio i način na koji se ona izvršava bude humana po standardima koji važe u Evropi.

Nela Kuburović je podsetila da je u Srbiji najteža kazna zatvora 40 godina i da se uslovni otpust može tražiti posle odsluženih 26,5 godina, dok je kod doživotne kazne standard da se otpust traži posle 25 godina, pa se postavlja pitanje koja je kazna teža, 40 godina ili doživotni zatvor.

Pokretač inicijative za uvođenje doživotnog zatvora Igor Jurić, otac ubijene devojčice Tijane Jurić, rekao je da Srbija nema više vremena i da ne može čekati da se dogode nove tragedije.

Peticija: DOŽIVOTNA ROBIJA za ubistvo deteta

"Možemo da uradimo više i Srbiju učinimo bezbednijom. Očekujemo da ovaj predlog što pre dođe na dnevni red skupštine i da se usvoji najbolje rešenje. Apelujem u ime građana i dece Srbije da donesete najbolje rešenje", rekao je Igor Jurić.

"Mi kao roditelji dece koja su tragično završila svoj život imamo svoje mišljenje o ljudima koji su nam uništili život, ali, kada smo razmatrali ovu inicijativu, nismo želeli da se nosimo tim emocijama, već smo pokušali da razmišljamo racionalno”, rekao je Jurić.