Biljani je zbog karcinoma kostiju amputirana leva potkolenica. Borba sa opakom bolešću učinila ju je snažnijom i jačom. Danas živi punim plućima, radi sve što i njeni vršnjaci i uticajan je vloger.

Prvi put se požalila na bol u nozi u martu 2012. godine kada je došla kući sa treninga gimnastike. Pregledi su ubrzo pokazali da boluje od osteosarkoma, odnosno karcinoma kostiju. Posle brojnih hemioterapija i transplantacije kosti potkolenice, bolest se vratila. Imala je devet  godina kada je, zbog agonije i bolova koje je trpela, molila lekare da joj odseku nogu.

Opaku bolest je pobedila, a iz borbe sa njom izašla je jača. Svoj život, kaže, sada živi punim plućima.

Pre godinu dana, pokrenula je svoj Youtube kanal "I Create My Life" koji prati oko 50.000 ljudi. Njeni video snimci imaju više od dva miliona pregleda, a samo video "Sve o mojoj nozi i o protezi" pogledan je 661,648 puta.

Biljana sebe naziva vlogerkom i influenserkom. Objavljuje vlogove na razne teme, a svoje mišljenje želi da deli sa drugom decom, kako bi im pokazala da postoje ljudi koji su različiti i drugačiji od njih, kaže ova hrabra devojčica za MONDO.

"To mi je bio glavni cilj - da pokažem da sam drugačija, ali da nasuprot tome ja i dalje nastavljam da živim život na najbolji mogući način, kakav god da je. Želela sam da im predstavim da šta kod urade, to ima kasnije posledice - i dobre i loše po njih, ali da ne treba da očajavaju zbog toga šta su i kakvi su, niti da sagnu glavu ako su drugačiji, već da treba da žive svoj život", kaže Biljana.

Protiv predrasuda se bori i na internetu i redovno komunicira sa svojim pratiocima.

"Trudim se da decu naučim da budu 'open majnded' (otvorenog uma) prema određenim temama, jer mislim da nije dobro da deca u 21. veku imaju toliko predrasuda. To nije dobro po njih, jer će se kasnije i sama susresti sa predrasudama." 

Zahvaljujući internetu i tome što je delila svoje mišljenje u onlajn svetu, upoznala je, kaže, mnogo divnih ljudi, putovala u Sarajevo i govorila pred 3.000 ljudi.

"Toliko lepih emocija mi se probudilo. Ja sam zbog interneta upoznala druge influensere, delila mišljenja sa njima i to je divno, ali treba biti oprezan", naglašava ova trinaestogodišnjakinja, upozoravajući i na lošu stranu interneta.

"Deca nisu svesna šta ih sve vreba na internetu. Trudim se da ih i o tome malo podučim, koliko mogu. Ipak, roditelji treba malo više vremena da provedu sa decom", kaže i dodaje da svaki njen video prvo prekontrolišu njeni roditelji.

I pored nadzora, i sama je, priznaje, bila žrtava "sajber bulinga" (onlajn nasilja). Baš zbog toga što je drugačija.

"Dobijala sam negativne komentare, poruke mržnje, ali i prozivke putem društvenih mreža. Bilo je deljenja fotografija, ali zloupotrebe privatnih podataka. Desilo mi se da je moj prijatelj pustio moj broj telefona i sada me konstantno zovu. Teško mi je kad god dobijem poruke koje se tiču nasilja", kaže Biljana.

Biljanina priča možda je i najbolja ilustracija i dobre strane interneta (edukacija, razmena znanja,  druženje...), ali i one druge, pune opasnosti koje vrebaju decu u digitalnom svetu.

"Jedno od troje dece u Srbiji bilo je žrtva nekog vida nasilja na internetu, jedno od troje dece videlo je eksplicitni seksualni sadržaj onlajn i, takođe, jedno od troje dece u Srbiji uživo se srelo sa osobom koju je prvi put upoznalo onlajn", izjavio je Mišel Sen-Lo, direktor UNICEF-a u Srbiji, predstavlajući izveštaj "Stanje dece u svetu 2017: Deca u digitalnom svetu".

Jedan od tri korisnika interneta u svetu su upravo deca, a premalo je učinjeno da se zaštite od opasnosti koje ih vrebaju u digitalnom svetu i da im se poveća pristup bezbednim onlajn sadržajima, rekao je Sen-Lo.

Iako je Srbija usvojila niz pravnih akata i sprovela program edukacije o bezbednosti dece na internetu, velika odgovornost je i na samim roditeljima.

"U okviru naše kampanje 'Pametno i bezbedno' shvatili smo da su roditelji najslabija karika u ovom lancu. Današnja deca su rođena kao digitalni urođenici, a njihovi roditelji su rasli u analognom vremenu. Deca i mladi su u centru politike Republike Srbije na planu jačanja digitalne bezbednosne kulture, kao najranjivija grupa korisnika digitalnih tehnologija. Oni moraju da budu pripremlјeni za nadolazeću ekspanziju globalne digitalne revolucije i samim tim su prioritetni u programima za razvoj digitalne pismenosti i digitalnih veština", rekla je na predstavljanju UNICEF-ovog izveštaja Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Od februara ove godine u Srbiji funkcioniše i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je putem broja telefona 19833 i sajta www.pametnoibezbedno.gov.rs imao više od 3.700 poziva i prijava. Putem njega i deca i roditelji mogu da dobiju sve informacije o zloupotrebama interneta, kao i savete o njegovom bezbednom korišćenju.