TESLAGRAM: Još jedan patent srpske pameti! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

TESLAGRAM: Još jedan patent srpske pameti!

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Srpski naučnici trenutno rade na tehnologiji koja je u stanju da promeni čitavu oblast bezbednosti...

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, nevidljivih golim okom, koje je nemoguće kopirati, a kada se one skinu i nalepe na dokumenta, novčanice ili umetnička dela, dobija se Teslagram - najbolji vid zaštite na svetu, na kojem trenutno, na Institutu za fiziku, rade domaći stručnjaci.

Teslagram - tehnologija koja je u stanju da promeni čitavu oblast bezbednosti, nastao je u okviru istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu i globalno je zaštićen kroz patent i žig.

"Ovaj projekat se razvija u više pravaca - u domenu zaštite novčanica, dokumenata, zaštite podataka, umetnina, a trenutno je u toku projekat razvoja Teslagrama za zaštitu dokumenata", kaže za Tanjug Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku.

Reč je o interdisciplinarnom istraživanju, u koje su uključeni biolozi, fizičari, mašinski inženjeri, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva vrlo široka znanja i naporan rad, nekada i više od 70 sati nedeljno.

Još u 18. veku Bendžamin Frenklin je došao na ideju da koristi biološke strukture za zaštitu dokumenta, pre svega novčanica, pa je koristio paterne s listova biljaka, štampao ih i lepio na novčanice.

ČUDESNE INOVACIJE SRPSKIH NAUČNIKA

"Kasnije je došla složenija tehnologija", objašnjava biolog Danica Pavlović, članica tima koji radi na razvoju Teslagrama, pa se danas uglavnom koriste optički varijabilni uređaji koji u sebi sadrže neke mikro i nanometarske strukture, koje služe za zaštuitu novčanica.

Problem s takvim strukturama je što su za određeni tip dokumenata sve međusobno identične, pa je vrlo jednostavno napraviti falsifikate, kako originalnih dokumenata, tako - i njihovih falsifikata.

S Teslagramom je drugačije - nemoguće ga je falsifikovati, tvrde njegovi autori.

Dugogodišnjim istraživanjem i radom sa insektima, na njihovim krilima otkrili su strukture koje su toliko složene da postojeće tehnologije ne mogu da ih iskopiraju.

"Na krilima leptira postoje strukturice, koje su veličine čestice prašine, nevidljive golim okom, koje mi koristimo, skidamo sa krila leptira, lepimo na dokumenta ili na bilo kakve originalne dokumente, kreditne kartice, pasoše, novčanice... Svaka od novčanica, na primer, jedinstveno je zaštićena takvom ljuspicom, koja opet ima svoje jedinstvene karakteristike, koje se ne mogu iskopirati", objašnjava Danica za Tanjug.

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, tako da bi s jednim krilom leptira moglo da se zaštiti 100.000 novčanica ili nekih dokumenata.

Monika, Nikola i Stefan: Evo zašto smo se vratili

U laboratoriji u kojoj rade Danica i njen kolega biolog Dragoljub Dimitrijević nalazi se i jedna komora u kojoj se kontrolišu životni uslovi potrebni za razvoj leptira.

"Tako da možemo od jajašaca, preko larvi, da dođemo do gotovih jedinki, koje koristimo posle njihove prirodne smrti za naša istraživanja", kaže Dimitrijević i dodaje da leptiri žive u proseku 20 dana.

Imaju i malu "farmu leptira", ne otkrivaju koje vrste čuvaju, a kažu da nisu sve vrste pogodne za zaštitu.

Sama ideja za razvoj Teslagrama potekla je od dr Dejana Pantelića, istraživača sa Instituta.

Tehnologija se razvija od 2011. godine, a na tome radi tim od 20 članova, koji pored Danice i Dragoljuba, između ostalih čine i fizičari Dimitrije Stepanenko i Marija Mitrović Dankulov, inženjeri Djorđe Vuković i Stevan Jovanović, Saša Lazović...

Takođe, osmislili su i prototip "čitača", na kojem će se kartica sa ljuspicom očitati.

Inženjer Stevan Jovanović kaže da je u saradnji sa firmom "Kvadra grafik" napravljena tehnologija štampe ljuspica, njihovo skidanje i serijska štampa na kartice, dok je u samom Institutu razvijena tehnologija njihovog čitanja.

Evo u čemu je srpska nauka ispred japanske

Nije isto da li će se Teslagram koristiti za kontrolu pristupa prostorijama, zaštitu podataka, novca, umetničkih dela ili pasoša..., a Saša Lazović ističe da, nažalost, nema kapaciteta da tim Instutua pokrije svako polje primene istovremeno.

"Teslagram je zaštićen patentom, 2015. godine uz pomoć sredstava Svetske banke, i registrovan je žig. Za neka polja primene imaćemo rezultate za dve do tri godine, ali je to nezahvalno prognozirati", napominje on.

Ističe da im cilj nije da Teslagram bude plasiran i postigne velike finansijske rezultate, već da bude uspešan primer koji će pokrenuti slične procese u drugim naučnoistraživačkim organizacijama.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Konačno

Da naši stručnjaci smisle nešto pametno i korisno

brane121

Kako to??? Pa zar nismo mi najgori u svemu? Hejterima se ovo neće nikako dopasti...

Serbia forever

Država da pomogne finansijski i na svaki drugi način ove ljude, da ostanu i rade u Srbiji!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU