Njih troje povezuje i to što se bave informacionim tehnologijama i uverenje da IT sektor u Srbiji ne zaostaje za razvijenim zemljama, te nisu imali dilemu kada je trebalo da odluče da li da ostanu u inostranstvu ili da se vrate.

Monika Čolić i Nikola Vujić danas rade u Razvojnom centru Majkrosofta u Beogradu.

Monika je bila na usavršavanju u Švajcarskoj, a odluku o povratku donela je kada je čula pozitivne utiske svojih kolega koji su počeli da rade u Srbiji.

Odmah po povratku iz Švajcarske prijavila se za posao u Majkrosoftu i ubrzo je počela da radi.

I ne misli da je na gubitku u odnosu na svoje kolege koji se informacionim tehnologijama bave u inostranstvu.

"Mislim da je ovo pravo mesto gde jedan 'ajtijevac' može da radi. Uslovi su kao da ste u inostranstvu, samo što ste kod kuće", kaže Monika za Tanjug i dodaje da je mnogo lakše napredovati i raditi kada ste okruženi porodicom i prijateljima, ljudima koji vas podržavaju.

Nikola Vujić doktorske studije završio je u Barseloni, a danas, zajedno s još stotinak kolega, radi u SQL timu Razvojnog centra Majkrosofta (upravljanje bazama podataka), na proizvodu koji koriste najveće svetske kompanije i milioni ljudi širom sveta.



"U Srbiji danas imate firme koje rade stvari za svetsko tržište, u kojima možete da se razvijate", naglašava Vujić i dodaje da prilike u zemljama Zapadne Evrope, što se tice IT sektora, nisu ništa bolje u stručnom smislu, jedino, ističe, možda ima više firmi.

Pokušava i svoje prijatelje da ubedi da se vrate i može se pohvaliti da je uspešan u tome.

Dvoje kolega koji su doktorirali na svetskim univerzitetima, radili na velikim projektima, vratili su se u Srbiju i sada su u timu s Nikolom.

Primećuje da ljudima u Srbiji danas nedostaje borbenosti, koja je prisutna u zemljama gde je IT sektor veoma razvijen - Izraelu, SAD, gde ljudi imaju i više novca nego što im je potrebno, ali nastavljaju da rade i da se bore.

"Poenta je da oni nikada ne prestaju da se bore, da uživaju u toj borbi i da to postaje njihov način života. Postajete borac i uživate u tome", pojašnjava on i dodaje da ta borbenost ne manjka ljudima iz Srbije koji su u inostranstvu, jer su izašli iz "zone komfora" koji uživaju dok su u svojoj zemlji okruženi porodicom I prijateljima.

"Kada odete u inostranstvo borite se da nešto uradite, da dođete do nekog cilja. Mislim da tim ljudima ne predstavlja problem, ako postoje dobre prilike u Srbiji za posao kojim se bave, da probaju da se vrate ovde I da se još jednom bore", naglašava Nikola.

Stefan Anđelković osnovne i master studije iz bioinformatike završio je na Kembridžu.

Otišao je s idejom da stekne znanja, veštine i kontakte koji su mu potrebni u Velikoj Britaniji, ali je od starta planirao da se vrati i radi u Srbiji.

Trenutno je na doktorskim studijama na PMF-u, pod mentorstvom Magdalene Đorđević sa Instituta za fiziku, dobitnice prestižnog ERC granta za istraživanje kvark gluonske plazme.

"Mi se bavimo ispitivanjem osobina novog stanja materije. To nije ništa novo, nego, hronološki posmatrano, najstarije stanje koje se pojavilo nakon velikog praska. Sada konačno imamo teorijski okvir gde možemo da poredimo eksperimentalne rezultate dobijene na najvećem akceleratoru u Cernu u Švajcarskoj i u Americi i da pokušamo da razumemo dinamiku te materije", kaže Anđelković.

OECD: Mladi i dalje odlaze iz Srbije

Njega početkom godine čeka rad na još jednom interesantnom projektu, na kojem je angažovan zajedno sa malim timom ljudi koji su se u Srbiju vratili iz inostranstva.

"Bavićemo se bioinformatikom - onkogenomikom, genskim analizama kancera i informatičkom podrškom za to. Zapravo razvojem softvera koji je potreban za te analize. Već imamo zainteresovane klijente sa Zapada i jedva čekam da počnem da radim", naglašava Anđelković.

Tim će, kako kaže, predvoditi Amerikanac srpskog porekla, koji je studije završio u Americi, radio za razne kompanije, a sada je odlučio da u Srbiji započne posao.

U timu će biti pet, šest ljudi, a prve rezultate očekuje već za pola godine.