Sve je manje "domaćinskog" u proslavama Božića, od badnjaka iz supermarketa, do eventualno par kila prasetine iz lokalne pečenjare... Ali, ne i u Ripnju, uverio se MONDO u domu porodice Todorović.
U obilju se možda ne živi svaki dan ali za Božić mora da ima, i to kako "red nalaže", kažu u kući Raje i Gordane Todorović u podavalskom selu Ripanj, nadomak Beograda.
A red u Srba nalaže da se na trpezi za najradosniji hrišćanski praznik nađe prasence, i to domaće. Da se tradicija poštuje, vidi se još s ulice.
Kod Todorovića smo se našli na Tucindan, dan kada pravoslavni kolju prase ili jagnje i spremaju božićnu pečenicu.
U pod konac sređenom dvorištu Todorovića, sve sa ukrasnim starim poljoprivrednim mašinama, kačeno o čengele je visilo jedno od dva praseta kojima je bilo suđeno da "padnu" za dan Hristovog rođenja. Drugo se još koprcalo zavezano u vreći.
Majstor Radomir vešto je, kao pravi berberin, prvo obrijao odojka, a potom nožem pripremio prase za pečenje.
Pa koliko traje ta "priprema" i je l' može i nas na obrije?, u šali upitasmo majstora. Odgovor stiže kao iz topa: "Šesnaest minuta, a mi ovde (u selu) muške ne brijemo", kaže majstor Radomir, sada penzioner a nekada Rajin kolega, trudbenik giganta Minela.
Prase okačeno, krvava kadica ispod, creva i iznutrice za specijalitete na stolu, ali ražnja nigde. Pa kako to, u čuđenju gledamo domaćina Raju (74), u kraju poznatog golubara.
"Mi smo stari, a ovi mladi nemaju vremena i strpljenja da okreću prase, pa će u furunu kod rođaka pekara. Mlade danas možeš da vežeš za kompjuter, za stolicu uz prase teško", kaže nam Raja, uz ratluk, kafu i, zna se, domaću rakiju.
Majstor Radomir dodaje, između dva vešta poteza mesarskim nožem, "muškarci samo bockaju telefone, svako ima po dva... a devojke, nijedna ne zna čarape da isplete, hleb da umesi... Ne daj Bože da zatreba!".
Prase, koje će krunisati božićnu trpezu, kod Todorovića nije stiglo izdaleka.
"Kaparisali smo ga kod prvih komšija, ko će vući prasad s pijace. Ovako smo i sigurni kakvo je", kaže Gordana, vremešna domaćica koja je sa svojim Rajom u novembru proslavila "zlatnu svadbu" - 50 godina braka.
Evo zašto za Božić spremamo česnicu i pečenicu
U kući se jedva čeka Božić, ne da se na bogatoj trpezi omasti brk, već zbog porodice. Iz Beograda će stići sin i kćerka sa unucima, u svojim ranim dvadesetim "već pravim ljudima" ponosno kažu baba i deda, pa će biti "puna kuća".
Svinjokolj za bivši Dan Republike
"Mi se okupljamo na Badnje veče, i to nam je možda i važnije nego sam Božić i prase. Unesemo slamu, imamo i dren, i to svoj... Nema ništa milije", kaže domaćin.
A onda na Božić... da se pojede prase pa "ko preživi - preživi", kaže uz osmeh Raja Todorović, koji će već 9. januara biti u Kliničkom centru Srbije, gde mu je zakazana baj-pas operacija na srcu, peta po redu.
