Nakon intenzivnih pljuskova koji su pogodili veći deo Srbije u četvrtak 11. juna, danas se vreme stabilizovalo i temperature su ponovo u porastu. Tokom vikenda nas očekuje pretežno suvo i toplo vreme, dok specijalizovana meteorološka agencija "Hailz Srbija" najavljuje sve veću mogućnost superćelijske oluje u nedelju 14. i ponedeljak 15. juna.
"Prostrana oblast izraženih zapadnih strujanja, sa manjim varijacijama od severozapadnog do jugozapadnog, sa jakim dubokim smicanjem vetra, će se u nedelju i ponedeljak pozicionirati iznad severnog i centralnog pojasa Srbije. Paralelno orijentisana nestabilna vazdušna masa, duž oboda formirane frontalne zone, koja će se nalaziti u nedelju i ponedeljak preko Panonske nizije i centralnog pojasa Srbije će omogućiti dugoživeće i brzopremeštajuće olujne sisteme.
Razvijeni linijski sistemi sa orkanskim vetrom i jake superćelije sa ekstremnim vremenskim pojavama su sve izvesniji u nedelju kasno popodne i uveče preko severnog pojasa Srbije, a u ponedeljak popodne južnije. Karakteristike dubokog ciklona iznad severne Evrope i formirana ftontalna površina iznad Panoske nizije i Balkana će odrediti verovatnoću ostvarivanja ove, po prvi put u ovoj godini, ozbiljne vremenske situacije", navodi se u upozorenju ove specijalizovane meteorološke agencije.
Šta je superćelijska oluja?
Meteorolog Ivan Ristić je nedavno za "Blic" objasnio šta je superćelijska oluja. Ona je poslednji put bila u Srbiji u julu 2023. godine i to dva puta u razmaku od svega nekoliko dana.
"Jak konvektivni razvoj je samo početak. Šta će se dalje dešavati?
Ako je u standardnim okvirima, taj oblak traje oko sat vremena i on sam od sebe nestane. Znači, on se kreće, struje ga nose, uvek ide sa zapada na istok i nakon jednog sata nestane, izgubi snagu.
Dok se kreće, superćelijska oluja sve više jača, što ni naučnicima nije jasno zašto, ali se izuzetno retko javlja. Na teritoriji Srbije zabeležena je 2023, u julu, i to dva puta istog meseca.
Uslov da se ona stvori i pokrene je temperatura mora. Tog leta, u julu, temperatura Jadranskog mora bila je više od trideset stepeni, što je dodatno pogodovalo.
To je velika energija, čitav rezervoar tople vodene pare doprineo je stvaranju superćelijskih oluja. Krenule su od Italije, severnog Jadrana, preko Slovenije i Hrvatska išle pravo ka nama. Dok su se kretale, jačale su sve više, tako da kad je prva superćelijska oluja došla do granice Hrvatske i Srbije, vetar je već imao brzinu od oko 200 kilometara na čas i napravio je veliku štetu“, objasnio je Ristić.
Tada, u julu 2023. godine, superćelijska oluja je prešla preko Srbije i nastavila je kretanje ka Rumuniji sve do Crnog mora. Tu je nestala.
“Superćelijske oluje su baš retke, treba puno faktora da se namesti da bi se one stvorile. U najčešćim situacijama, kao sada, oluja se razvije i za sat vremena nestane.
Zato govorimo da je jednoćelijska, višećelijska, superćelijska, superćelijski oblak. A što se tiče superćelijske oluje, one jačaju s vremenom, deluju na ogromnom prostoru i mogu da naprave ogromnu štetu“, dodaje Ristić i otkriva da su one prisutne uvek u isto vreme, uglavnom u periodu između 14 i 18 časova kada pričine veliku štetu", dodao je meteorolog Ristić.
BONUS VIDEO:
