Nakon velikih gubitaka koje su zbog istog poteza hladnjačara imali proizvođači maline, slično bi mogli proći i proizvođači kupine.

Anđela Milosavljević iz sela Mirosaljci, čija porodica ima 60 ari pod ovim bobičastim voćem, kaže da im je ovo jedini izvor prihoda.

„I danas smo krenuli berbu, ali su nas zvali iz hladnjače da više neće otkupljivati, pozvali smo i druge i dobili isti odgovor. Kasnije smo saznali da su i ostali proizvođači obavešteni o ovome. U velikom smo problemu, jer posle maline koja je propala i čija cena je bila mala, mnogo smo uložili u kupinu”, rekla je Anđela.

Inače, proizvođači kupine kažu da su se zadužili kod nekih hladnjačara za skupe preparate i sada ne znaju kako će da ga otplate.

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u našoj zemlji kupina je u grupi jagodičastog voća na trećem mestu, iza maline i jagode. Gaji se na oko tri hiljade hektara. Proizvodnja je skoncentrisana u zapadnoj Srbiji, najviše u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi. Drugi značajan proizvodni rejon je južna Srbija.

„Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju. Relativno male količine izvoze se sveže i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu", rekao je za Glas zapadne Srbije vodeći stručnjak za jagodičasto voće dr Aleksandar Leposavić.

Šteta iz protesta: Propadoše kupine u Baču


Prema njegovim rečima proizvodnju kupine u našoj zemlji prate brojni problemi. To su otežan plasman i pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata proizvođačima i mnogi drugi, zbog čega poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji.

"Bilo je perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim zasadima", kaže Leposavić.

On navodi da su kiše tokom juna i jula uticale i na kvalitet plodova i objašnjava da su zbog tog toga, hladnjačari veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa zadnjih dana, a neki od njih su i obustavili prijem u hladnjače.

"Kao opravdanje za ovo, otkupljivači navode zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet i vraćanje boje ploda, neodgovarajući sortiment i slično. Nasuprot tome, proizvođači kupine u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike, Kanada) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu", dodaje Leposavić.

On navodi i da prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos", samo u oktobru 2017. godine na svetskom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha kupine od 17 odsto u odnosu na 2016. godinu.

„Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje zaliha ovog smrznutog voća u junu ove godine bilo 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sve ovo ukazuje da su proizvođači i otkupljivači kupine u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje", zaključio je Leposavić.