Glumica Sonja Savić umrla je u utorak u Beogradu, javili su elektronski mediji. Ostaće upamćena kao jedna od najvećih umetnica bivše SFRJ.
Sonja Savić, jedna od najboljih srpskih glumica i velika zvezda jugoslovenskog filma, preminula je kasno sinoć u svom stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu u 47. godini života.
Umetnica koja je ovdašnju kinematografiju obeležila izuzetnom pojavom i glasom, kao i beskompromisnim životnim stilom umrla je, kako prenose mediji, od prevelike doze heroina.
Kako piše beogradska štampa, pozivajući se na nezvanične informacije, Sonja je oko 18.30 pala u komu. Iako je još tada izgubila svest, njen prijatelj, za koga se takođe pretpostavlja da je bio pod uticajem droge, Hitnu pomoć je pozvao tek oko 22 sata.
Lekari su po dolasku pokušali sa polučasovnom reanimacijom, ali su nakon toga, na žalost, mogli samo da konstatuju smrt.
Sonja Savić se proteklih nekoliko godina veoma retko pojavljivala u javnosti, a poslednji nastup imala je u u predstavi "Tajne venčane fotografije" o kojoj je MONDO opširno izveštavao. Video klipove i tekst o predstavi možete pogledati i pročitati OVDE.
Ljubitelji ove glumice jedno vreme Sonju su mogli da gledaju redovno na TV Avala, gde je vodila emisiju "Sanjarenje sa Sonjom Savić". Međutim, emisija je ukinuta, jer menadžment ove TV stanice nije bio zadovoljan načinom na koji ju je glumica vodila. Posle toga Sonja je ostala je bez stalnih prihoda.
Tokom osamdesetih godina Sonja se intenzivno družila sa beogradskim muzičarima novog talasa, naročito sa članovima sastava "Šarlo akrobata" Milanom Mladenovićem (kasnijim frontmenom EKV-a) i Ivicom Vdovićem Vdom.
Upravo ovaj period života glumica je smatrala za najbolji i sa setom ga se sećala, o čemu je govorila i u svom poslednjem medijskom pojavljivanju prošle nedelje na TV RTS u emisiji posvećenoj Milanu Mladenoviću.
Devedesetih godina, sa grupom beogradskih umetnika Sonja Savić osniva umetničku grupu Supernaut koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije.
Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio "sređen". Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi izabrala glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.
Ipak, publici širom bivše SFRJ Sonja Savić će ostati upamćena po neprevaziđenom glumačkom talentu.
Debitovala je u "Leptirovom oblaku" još 1977, narednih godina igrala u nizu filmova i televizijskih serija, a široku popularnost stekla je 1983. sa ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića, koja je ubrzo stekla kultni status među pripadnicima njene i mlađih generacija.
Već naredne godine snimala je sa rediteljem Slobodanom Šijanom film "Davitelj protiv davitelja", a sa Mišom Radivojevićem erotski provokativnu "Unu" po romanu Mome Kapora, u kojoj joj je partner bio Rade Šerbedžija.
Usledila je impresivna rola kafanske pevačice u filmu "Život je lep" Bore Draškovića (1985).
Tokom devedesetih ostvarila je zapažene i svaki put drugačije uloge u filmovima "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše"...
Početkom ove decenije na saradnju ju je pozvao slovenački reditelj Jan Cvitkovič, impresioniran njenim specifičnim talentom. Snimili su "Hleb i mleko", za koji je on dobio "Zlatnog lava" za najboljeg debitanta u Veneciji (2001), a zatim i film "Od groba do groba", koji je postigao uspeh na međunarodnim festivalima.
U Srbiji je u novije vreme imala glavnu ulogu u filmu Milutina Petrovića "Jug jugoistok" (2005).
Ove godine publika je mogla da je vidi u sedam repriziranih epizoda televizijske serije "Vratiće se rode" u liku Darinke.
I pored bogate filmografije, koja broji više od 50 filmskih i tv naslova, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni.
Poslednjih desetak godina talenat je usmerila ka alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija. Galeriju sa fotografijama Sonje Savić možete pogledati OVDE.
(MONDO)
Umetnica koja je ovdašnju kinematografiju obeležila izuzetnom pojavom i glasom, kao i beskompromisnim životnim stilom umrla je, kako prenose mediji, od prevelike doze heroina.
Kako piše beogradska štampa, pozivajući se na nezvanične informacije, Sonja je oko 18.30 pala u komu. Iako je još tada izgubila svest, njen prijatelj, za koga se takođe pretpostavlja da je bio pod uticajem droge, Hitnu pomoć je pozvao tek oko 22 sata.
Lekari su po dolasku pokušali sa polučasovnom reanimacijom, ali su nakon toga, na žalost, mogli samo da konstatuju smrt.
Sonja Savić se proteklih nekoliko godina veoma retko pojavljivala u javnosti, a poslednji nastup imala je u u predstavi "Tajne venčane fotografije" o kojoj je MONDO opširno izveštavao. Video klipove i tekst o predstavi možete pogledati i pročitati OVDE.
Ljubitelji ove glumice jedno vreme Sonju su mogli da gledaju redovno na TV Avala, gde je vodila emisiju "Sanjarenje sa Sonjom Savić". Međutim, emisija je ukinuta, jer menadžment ove TV stanice nije bio zadovoljan načinom na koji ju je glumica vodila. Posle toga Sonja je ostala je bez stalnih prihoda.
Tokom osamdesetih godina Sonja se intenzivno družila sa beogradskim muzičarima novog talasa, naročito sa članovima sastava "Šarlo akrobata" Milanom Mladenovićem (kasnijim frontmenom EKV-a) i Ivicom Vdovićem Vdom.
Upravo ovaj period života glumica je smatrala za najbolji i sa setom ga se sećala, o čemu je govorila i u svom poslednjem medijskom pojavljivanju prošle nedelje na TV RTS u emisiji posvećenoj Milanu Mladenoviću.
Devedesetih godina, sa grupom beogradskih umetnika Sonja Savić osniva umetničku grupu Supernaut koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije.
Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio "sređen". Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi izabrala glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.
Ipak, publici širom bivše SFRJ Sonja Savić će ostati upamćena po neprevaziđenom glumačkom talentu.
Debitovala je u "Leptirovom oblaku" još 1977, narednih godina igrala u nizu filmova i televizijskih serija, a široku popularnost stekla je 1983. sa ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića, koja je ubrzo stekla kultni status među pripadnicima njene i mlađih generacija.
Već naredne godine snimala je sa rediteljem Slobodanom Šijanom film "Davitelj protiv davitelja", a sa Mišom Radivojevićem erotski provokativnu "Unu" po romanu Mome Kapora, u kojoj joj je partner bio Rade Šerbedžija.
Usledila je impresivna rola kafanske pevačice u filmu "Život je lep" Bore Draškovića (1985).
Tokom devedesetih ostvarila je zapažene i svaki put drugačije uloge u filmovima "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše"...
Početkom ove decenije na saradnju ju je pozvao slovenački reditelj Jan Cvitkovič, impresioniran njenim specifičnim talentom. Snimili su "Hleb i mleko", za koji je on dobio "Zlatnog lava" za najboljeg debitanta u Veneciji (2001), a zatim i film "Od groba do groba", koji je postigao uspeh na međunarodnim festivalima.
U Srbiji je u novije vreme imala glavnu ulogu u filmu Milutina Petrovića "Jug jugoistok" (2005).
Ove godine publika je mogla da je vidi u sedam repriziranih epizoda televizijske serije "Vratiće se rode" u liku Darinke.
I pored bogate filmografije, koja broji više od 50 filmskih i tv naslova, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni.
Poslednjih desetak godina talenat je usmerila ka alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija. Galeriju sa fotografijama Sonje Savić možete pogledati OVDE.
(MONDO)
