U srednjovekovnom manastiru Manasija (Resava) kod Despotovca, zadužbini despota Stefana Lazarevića, obeležava se 600 godina od završetka ovog zdanja.
Proslava je počela liturgijom koju je služio patrijarh srpski Irinej sa svim vladikama i sveštenicima iz 159 parohija Braničevske eparhije.
Patrijarh je nakon liturgije rekao da sledeće godine Srpska pravoslavna crkva slavi 800 godina autonomije, a da je ta svetinja deo istorije srpskog naroda, i da su sva stanja i faze koje je prešla, faze te istorije.
"Ova svetinja je igrala veliku ulogu u svojoj istoriji. Bila je centar srpske duhovnosti, kulture, pismenosti i svega onoga što je trajno pred Bogom i pred istorijom. Moramo biti blagodarni Bogu što imamo tako velike pretke u svim oblastima kulture i duhovne delatnosti", rekao je Irinej.
On je rekao da na dan kada se savi 600 godina Manasije "moramo da bacimo ozbiljan pogled u našu prošlost i istoriju i da vidimo šta nas je održalo, da bi to koristili u ovom našem teškom vremenu, da bi se i mi održali na način kako su se održali preci naši.
"Teška su to bila stradanja ali i naša stradanja danas nisu mala, možda su i ravna onima iz prošlosti. Kao što su se oni nadali u pomoć Božju i mi treba da se nadamo i Gospod nas neće ostaviti. Dokle imamo ove velike svetinje i svete mošti svetih ličnosti, careva i kraljeva nadamo se da nas Gospod neće ostaviti. Iskušenja su velika ali je Bog veći od svih iskušenja koje ljudi mogu naneti", rekao je patrijarh Irinej.
Patrijarh je na kraju poručio da treba imati veru, nadu i ljubav i pozvao na jedinstvo naroda jer ima mnogo onih koji nas ne vole.
Ministar kulture Vladan Vukosavljević je izjavio da je to ministarstvo značajno učestvovalo u obnovi manastira i arheološkim iskopavanjima poslednjih nekoliko godina, za koje je izdvojilo 80 miliona dinara, a radovi su finansirani u saradnji sa opštinom Despotovac i kabinetom predsednika Srbije.
"Očekujem da će sledeće godine biti završena kompletna rekonstrukcija ako sve bude po planu. 600 godina manastira Manasija je veliki jubilej i dokaz jednog živog jakog kulturnog jezgra srpske države i srpskog naroda. Ovde je bila prepisivačka Resavska škola. Živopis manastira je jedan od najreprezentativnijih u našem kulturnom nasleđu, rekao je Vukosavljević.
Ministar je naglasio da je šest vekova velika tradicija i za zemlje koje nisu imale toliko ratova i razaranja u svojoj istoriji.
U pitanju je, kažu stručnjaci, vrhunsko ostvarenje srpske arhitekture poznog srednjeg veka.
Manastir Manasija je građen u periodu od 1407. do 1418. godine, a zahvaljujući arheološkim istraživanjima u manstirskoj crkvi 2006. godine je otkriven i grob ktitora despota Stefana Lazarevića.
Arhitekte Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije ističu da je Manasija "vladarska zadužbina despota Stefana Lazarevića, zamišljena kao manastirska tvrđava sposobna za odbranu, sa
jedinstvenim sistemom kula i bedema".
Ima 11 kula a najmasovnija je "despotova" koja ima pet spratova, sa 15 mašikula, odbrambenih balkona koji su u našoj srednjovekovnoj arhitekturi "retko sačivani".
U ovom manstiru je bila i čuvena, prepisivačka "Resavska škola".
U manstirskoj crkvi, na 2.000 kvadrata su freske koje spadaju među najznačajnija ostvarenja srpskog slikarstva, a jedna drži svitak na kome piše: "Braćo i oci, ako hoćete da se spasite, volite jedan drugoga".
Na freskama su ličnosti iz Svetog pisma, i nisu prestavljene kao askete i isposnici, izjavila je Tanjugu monahinja, već zdrave i lepo obučene ličnosti iz realnog sveta a i sam despot, na ktitorskoj fresci, prikazan je u sjaju velikog vladara.
U ovoj crkvi su na freskama i "Sveti ratnici" - retkost u bilo kojoj hrišćanskoj bogomolji.
Manasija je, pre osam godina, na 43. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu UNESCO, u Brazilu, uvrštena u preliminarnu listu kulturnih dobra, svetske kulturne baštine.
