Čemu vojna obuka za decu? "Da nauče da se brane"

Ekipa nedeljnika NIN boravila je u kampu na Zlatiboru gde se deca uče raznim veštinama, uključujući baratanjem oružjem?!

U reportaži NIN-a navodi se da u kampu u zlatiborskom šumarku ima 44 mladih, među kojima ima i devojčica. Najmlađi ima 10 godina(!). Ima i nekoliko devojaka i mladića, a najstariji ima 24 godine.

Vukelić kaže da "u kampu ima i Hrvata i Mađara" i da "deca ne osećaju razliku".

Svi oni, svakog dana, od 7 do 19 časova imaju vojnu obuku i patriotske lekcije iz srpsko-ruske istorije od 19 do 22 časa.

U obuku spada i pucanje iz pištolja i puške, prepoznavanje eksplozivnih naprava (koriste se verne replike oružja i vazdušne puške, a umesto eksploziva samo instruktori koriste petarde) i učenje borilačkih veština.

Vukelić, koji je učestvovao u ratu u bivšoj Jugoslaviji i bio ranjen na ratištu u Hrvatskoj, kaže da deca uče i prvu medicinsku pomoć, protivpožarnu zaštitu i alpinizam, a u večernjim časovima im se drže predavanja iz istorije o srpskim ratovima, gledanje ratnih filmova, uključujući partizanske.

"Ne spremamo ih mi za rat, nego za odbranu. I ministar odbrane Aleksandar Vulin govorio je o potrebi za predvojničkom obukom. Ne možemo biti sigurni da nas neko neće napasti, a u ratu prvo stradaju nespremni i nemoćni", kaže Vukelić za NIN i dodaje da ne dobijaju pomoć od Ministarstva odbrane, osim moralne.

Samo im je, kaže, opština Čajetina pomogla, dajući im prostor za organizovanje kampa, a penzionisani sveštenik Srpske pravoslavne crkva je osveštao kamp pre početka rada!

Odbacuju tvrdnje da je reč o ruskoj propagandi.

"Neka dođu ovde svi koji misle da je reč o propagandi. Mi smo ovde svi dobrovoljno, niko nas ne primorava. To je naša potreba da radimo na ovom prostoru. Rusi su nam bili prijatelji i nikada nas nisu bombardovali", kaže Vukelić i dodaje da Udruženje sarađuje i sa sličnim udruženjima veterana iz Hrvatske i BiH.

"Ne mrzimo nikoga, ali nećemo ništa da zaboravimo", poručuje.

Ako se pitate kakvi su to roditelji koji šalju decu u ovakve kampove (kao što smo se mi zapitali), evo odgovora - pojedini su tu sa njima, poput 38-godišnjeg Nenada Andrašića, koji je došao sa svoja tri sina - 10, 12 i 15 godina.

Kaže da je jedan od njegovih sinova bio u kampu u Rusiji, pa su i braća poželela da idu sa njim u neki sličan. "Vidim da im je veoma interesantno i ne gube pažnju ni za trenutak. Mislim da će im to koristiti u životu", dodaje on.

Ruskinja i Novosađanka Marina Galogaža, koja je, kaže, "udata za ponosnog Srbina iz Krajine", a u kampu je instruktor za preživljavanje, takođe odbacuje sumnje da je reč o ruskoj propagandi.

"Mi ovde poštujemo tradicije i izraziti smo antiglobalisti. Ne mrzimo nikoga i nismo protiv nikoga. Kada su neki mediji ranije javili da se u ruskim medijima spremaju teroristi, napravili su nam reklamu, pa su nam se javljali ljudi iz Švedske i iz Francuske, pristalice Mari Le Pen (francuska desnica, prim. aut.)", kaže ona za NIN.

Inače i njen sin koji ima 24 godine je na Zlatiboru.

"Nisam bila u vojsci, ali mi u Rusiji smo sve to učili tokom školovanja. Bilo bi me sramota da moj sin ne zna da rasklopi kalašnjikov", dodaje ona.

NIN je razgovarao i sa psihologom Marinom Paunović o ovom kampu u kojem se spremaju maloletnici. Ona ima velike rezerve i ukazuje na opasnosti.

"To može da predstavlja potencijalnu 'bombu' u međuljudskim odnosima. Deca u tim godinama ulaze u faze puberteta i adolescencije i kada, po prirodi tih procesa, imaju potrebu za osamostaljivanjem, individualiznom i agresivnošću - da budu svoja. Rade stvari koja nisu nikada pre. Deca su tada istraživači i radoznala do nivoa opasnosti. Vežbaju hrabrost. Nemaju svest o rizicima i posledicama", kaže ona.

Ističe da bi trebalo da postoji više kampova gde se neguju prijateljstva i osećanja, gde se sluša muzika, a da se predvojnička obuka obavlja u drugim uslovima, sa drugim godištem, ako za to postoji potreba.

"Uostalom, ne žele svi i nisu svi sposobni da budu vojnici. Zato je i dato da vojsku služe oni koji za to imaju ambicije, spremnosti i interesovanja", ističe ona.