Kurban bajram - Dan žrtve, jedan od dva najveća muslimanska praznika
Mondo/ Stefan Stojanović 

Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.

Kurban bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće  u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Praznik se zove Kurban bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Rekord: Na hadž iz Srbije ide 415 muslimana

Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji đavo iskušava Avrama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.

Reis Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović naveo je u poslanici da je Bajram prilika da se počne život u zajedništvu.

On je kazao i da je "smisao života da čovek bude srećan", da je "samoća tuga", a da je "zajedništvo sreća".

Rijaset Islamske zajednice Srbije ove godine organizovao je odlazak na hadžiluk u Saudijsku Arabiju 415 vernika, dok je u organizaciji drugih zajednica sa područja Srbije na hadžiluk otišlo 230 vernika.