Kakvu hranu proizvodimo? Kakvu hranu jedemo? Kakvu hranu izvozimo ili ćemo smeti da izvozimo u Evropsku uniju?

Ovo nisu samo pitanja u vezi sa pregovorima ili bolje reći prilagođavanjima Srbije evropskim kriterijumima, uslovima, vrednostima, ponašanju... već pre svega pitanja koja se tiču nas samih. Jer, bezbednost hrane MORA da nam bude na prvom mestu.

Mnogo je složenih, teških, skupih procesa koje Srbiju tek čekaju na evropskom putu, ali Poglavlje 12 i Poglavlje 27 (ekologija) svakako spadaju u red prioritetnih i najvažnijih.

Za ekologiju nam treba 11,5 milijardi evra!

Nedavno smo imali slučaj zakopavanja OPASNOG OTPADA usred njive u selu kod Obrenovca! Dakle, neko je iz ličnog interesa (čitaj: koristi) odlučio da zakopa 25 tona otrovnog i potencijalno kancerogenog otpada u zemlju koja bi trebalo da služi da nas hrani. Za ovo delo Viši sud je izrekao ovu presudu - 4,5 godine zatvora i novčana kazna od 600.000 dinara.

Ministar za zaštitu prirodne sredine Goran Trivan rekao je nedavno da zakopavanje otrovnog otpada smatra NAJVEĆIM ZLOČINOM. I potpuno je u pravu, jer neko TRUJE zemlju na duži period što sobom povlači nesagledive posledice po zdravlje ljudi. Da ne pričamo o imidžu u svetu i finansijskom gubitku.

Zato su ekologija i bezbednost hrane od izuzetne važnosti, razume se, ne samo zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji, čemu naša zemlja teži, već pre svega to moramo da uradimo zarad sopstvenih interesa, zdravlja ljudi i životinja, biljaka.

"Od polja do stola" - simboličan je opis ovog Poglavlja u pristupanju EU, jer se proces proizvodnje i plasmana hrane prati od početaka. Dakle, postoji potpuna kontrola, a ne kao ranije samo kontrola gotovog proizvoda (što je bilo nemoguće uraditi).

Ulaskom u Evropsku uniju Srbiji se otvara ogromno i najbogatije tržište u svetu. Tržište Evrope, koje ima oko 500 miliona potrošača i u kojem 25 miliona subjekata posluje sa hranom. Dobra vest je da polovina sadašnjeg izvoza hrane Srbije ide u zemlje Evropske unije, što znači da Srbija ima kapaciteta da se prilagodi traženim uslovima kada je reč o proizvodnji i bezbednosti hrane, uzgoju životinja, korišćenju adekvatnog đubriva, pesticida...

Ono što treba da znate jeste sledeće: ovo NE ZNAČI da će Srbija morati da se odrekne svojih tradicionalnih prodizvoda, poput kajmaka, sira. Ne! I dalje ćemo to imati. S tim da će, ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, praviti kao i do sada, ali ako se plasiraju na tržište, onda će morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača

Kao rezultat procesa prilagođavanja EU, Srbija će, između ostalog, imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređen uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesiticida, pouzdan sistem nacionalnih klaboratorija...

Dakle, svi domaći proizvodi (ajvar, sir, čvarci, rakija...) moći će da se proizvode (prave) kao i do sada, ali samo za sopstvene potrebe. Ako te proizvode nameravaju da prodaju u Srbiji ili van granica zemlje, MORAĆE da ispune propise koje važe i u EU. A to je, valjda, svima nama u interesu.

"Ti proizvodi moraće da se proizvode pod istim uslovima i da bi se zaštitili, nosiće posebne oznake za tradicionalne proizvode sa geografskim poreklom i moraće da ispunjavaju propisane standarde EU. Ni svinjokolj neće nestati, ali će ljudi koji i sada kolju svinje, morati da prođu obuku, da osoba koja to radi ispunjava minimalne higijenske uslove za klanje, prema uputstvu za klanje u domaćinstvima. Zbog trihineloze, koje postoji u Srbiji, svo meso morati da bude pregledano u cilju zaštite javnog zdravlja", kaže ekspert iz ove oblasti Ksenija Longo Češković.



Domaćice u selima moći će da prave sir i kajmak kao i do sada, ali za svoje potrebe, a ako žele da ih plasiraju na tržište, moraće da poštuju standarde i propise EU.

"I ovde će morati da se ispuni minimum higijenskih uslova, što znači da će morati da imaju posebnu prostoriju u kojoj prave sir ili kajmak", ističe Ksenija Longo Češković.

Hrana koja se proizvodi u Srbiji, dakle, imaće slobodan put do evropskih potrošača, a domaćim potrošačima, dakle nama, biće garantovan isti visoki standardi bezbednosti hrane koji trenutno imaju evropski potrošači.

Ali, daleko smo još od toga.

Savetnik u kabinetu ministra za evropske integracije i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Danilo Golubović, rekao je danas da je Srbija najmanje napredovala u ovom Poglavlju, koje direktno utiče na živote svih nas.

"Svima je cilj da jedu proverenu i zdravu hranu. Ali, morate da razumete da nije svima u interesu da se ova oblast potpuno uredi i da postoji sređeni sistem monitoringa i kontrole. Postoje oni koji zaziru od ovog procesa, jer ćemo im 'izbiti iz džepova' desetine miliona evra i oni će se truditi da sređivanje sistema traje što duže", ukazao je Golubović na panelu u EU info centru u Beogradu.

Kako se boriti protiv tih "kočničara", pitali smo predstavnika vlade.

Gilubović odgovara da je država opredeljena da ide ovim putem, tako da će oni sami shvatiti da ne mogu mimo procesa, jer neće imati pristup ogromnom tržištu kakvo je EU, neće moći da uvoze jefitnije đubrivo i slično i da će samim tim biti na gubitku.

Istakao je i da je država opredeljena da sprovede ceo ovaj proces koji se tiče Poglavlja 12, ali je ukazao na to da su za izradu Nacionalne strategije sa akcionim planom, neophodan novac, ali i kadrovi.

Evropska unija od nas traži, kao što je tražila i od drugih članica, da tačno definiše nadležnost inspekcija. Golubović kaže da je neophodno dodatno ljudstvo u inspekcijama, ali i njihovo obučavanje, jer je reč o vrlo zahtevnom procesu.

Bezbednost hrane pregovori Srbije i EU Poglavlje 12
MONDO/Predrag Vujić 



Ksenija Longo-Češković prenela je iskustva Hrvatske iz ove oblasti.

Zanimljivo, do ulaska Hrvatske u EU, odnosno do otvaranja pregovora EU i Hrvatske, ovo Poglavlje 12 (bezbednost hrane) nije bilo zasebno. Nakon što su Rumunija i Bugarska ušle u EU, u zajednici evropskih naroda shvatili su da i ova oblast zaslužuje i MORA da bude izdvojeno od ostalih poglavlja, jer je veoma značajno i obimno. Tako je Hrvatska prva morala da sredi ovu oblast.



"Sećam se početka pregovora, kada mi je predstavnik EU rekao: 'Sada ćete vi morati da uradite sve ono što ovi pre vas nisu'", ispričala je Ksenija Longo-Češković, dodajući da je Hrvatskoj za ovo poglavlje bilo potrebno oko 7 godina (od 2006. godine do ulaska u EU - 2013. godine).

Srbiju u ovom poslu očekuje, između ostalog, donošenje oko čak 500 propisa(!), detaljan akcioni plan, koji podrazumeva i popis i klasifikaciju svih objekata koji posluju hranom i svih objekata za tretiranje nusproizvoda životinjskog porekla.

Dakle, inspektori treba da obiđu sve postojeće objekte i da ih razvrstaju na one koji - ispunjavaju odredbe EU zakonodavstva i one koji ne ispunjavaju.

Oni koji ispunjavaju uslove i odredbe EU zakonodavstva moći će da izvoze hranu u EU. Oni koji to ne ispunjavaju mogu da dobiju rok za prilagođavanje (nekoliko meseci, nekoliko godina). Dok ne završe period prilagođavanja moći će da plasiraju hranu SAMO na domaće tržište, ne i na tržište EU. A ako uopšte ne završe period prilagođavanja od, recimo, pet godina - MORAJU DA BUDU ZATVORENI.

Ovaj proces prilagođavanja važan je i zbog jasnog označavanja sadržaja namirnica (deklaracija na prozvodima), jer se često dešava i u zemljama EU da se to prenebregne, što može imati dalekosežne posledice po potrošača. Tako se recimo dogodio tragičan slučaj kada je devojka uzela sendvič na jednom aerodromu u Velikoj Britaniji, a na njemu nije bilo naznačeno da u sebi ima susam na koji je ona bila alergična. Nažalost, preminula je.