Profesor Saobraćajnog fakulteta i predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, Milan Vujanić kaže za Tanjug da Zakon o bezbednosti saobraćaja iz 2009. godine (više puta dopunjavan, od kojih poslednji put u aprilu ove godine) u članovima 151 i 153 kaže da "svi pružni prelazi budu uređajima za svetlosno-zvučnu signalizaciju sa branicima odnosno polubranicima ili da budu obezbeđeni najmanje svetlosno-zvučnom signalizacijom".

Rebić o nesreći kod Niša: Nije samo vozač kriv

"Putni prelaz mora imati najmanje svetlosnu i zvučnu signalizaciju koja upozorava da nailazi voz. To je jedan žuti trougao sa dva crvena signalna svetla, koja se naizmenično pale i gase i jako zvono. Uz to može biti stavljen i branik ili polubranik i to su onda kompletno opremljeni prelazi", kaže profesor.

Brnabić o tragediji: Rampe puno koštaju

Vujanić podseća da u našoj zemlji ima oko 1.500 pružnih prelaza koji nemaju takvu svetlosno-zvučnu signalizaciju, niti branike i polubranike, kao i da bi dok se to ne učini trebalo ograničiti brzinu vozova na takvim prelazima do 20 km na sat da bi se izbegle saobraćajne nezgode sa teškim posledicama.

ZNAK STOP NE ZNAČI NIŠTA

Kako je rekao Vujanić, može da se dozvoli i samo svetlosno zvučna signalizacija, ali nije predviđeno da se prelaz reguliše saobraćajnim znakom Stop pošto se taj znak ne odnosi na prelaz.

Vujanić objašnjava da vozač drumskoj vozila mora da se zaustavi ispred pružnog ako je spušten branik ili polubranik odnosno kada ima fizičku prepreku na putu i ako je uključen semafar, to jest uređaj za davanje zvučnih i svetlosnih signala.

Udes na pruzi: Vozač bio u alkoholisanom stanju

"Saobraćajni znakovi koji se postavlju na putu ispred pružnog prelaza praktično nemaju nikakvog značaja osim ukoliko bi se postavilo ograničenje brzine ili nešto drugo".

Vujanić ističe da se znak Stop postavlja na putu i da vozači moraju na raskrsnici sa putem da ustupe prvenstvo vozilima drugog puta odnosno da se zaustave.

"Ali, ovde su u pitanju šine i nema nikakvog puta i taj znak se na njih ne odnosi i to je opisano članom 151, da vozač ima obavezu da se zaustavi samo ako je putni prelaz obezbeđen branicima polubranicima ili uređajima za davanje svetlosnih i zvučnih znakova na semaforu".

NA NEOBEZBEĐEN PRELAZ SA 120 NA SAT

Vujanić ističe da pružni prelaz u Donjem Međurovu, kao i oko 1.500 drugih putnih prelaza koji nisu tako obezbeđeni, predstavljaju opasnost za učesnike drumskog saobraćaja.

Navodi da je na nekim prelazima dozvoljena brzina vozova i 120 km na sat, dok je u Međurovu 70 km na sat.

Objasnio je da je vozu koji ide brzinom od 120 km na sat potebno 720 metara da se zaustavi, a vozu koji ide 70 km na sat 250 metara i da je to velika razdaljina, posebno ako trenutna vidljivost nije dobra.

Vujanić dodaje da je iz medija čuo da je voz koji je udario autobus išao brzinom od 50 km na sat.

"Preporučujem da nadležne službe železnice, koliko danas, donesu naredbu da se vozovi preko prelaza koji nemaju branike odnosno polubranike i svetlosno-zvučnu signalizaciju kreću brzinama manjim od 20 km na sat, jer ćemo onda sprečiti nezgode, sve dok se takvi putni prelazi ne opreme odgovarajućom signalizacijom", poručio je on.

Kaže, takođe, da je pružni prelaz u striktnoj nadležnosti Železnice, tako da od šina tri metra na jednu i tri metra na drugu stranu nema pravo niko da radi osim železnice.

"Vrlo je jasno da je železnica morala da reguliše ovaj pružni prelaz i da to nije uradila u skladu sa zakonom, kao i da to ne radi u poslednjih 30 godina", smatra Vujanić.

Pogledajte: Šokantni snimci sa srpskih pruga (VIDEO)

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je u ponedeljak izjavila da su počeli radovi na postavljanju rampe koja će dodatno obezbediti pružni prelaz i da će sve biti gotovo za oko 15 dana.

Rekla je da u tom ministarstvu čekaju da se završi istraga povodom sudara voza i autobusa i da treba što pre da se utvrdi ko je sve odgovoran za tu nesreću.