Vlada Srbije usvojila je sedam zakonskih predloga iz oblasti pravosuđa čijim će usvajanjem biti izvršena reforma pravosudnog sistema.
Vlada Srbije usvojila je sedam zakonskih predloga iz oblasti pravosuđa čijim će usvajanjem biti izvršena reforma pravosudnog sistema.
Ministarka pravde Snežana Malović rekala je na konferenciji za novinare da su usvojeni predlozi zakona o sudijama, o Visokom savetu sudstava, uređenju sudova, javnom tužilaštvu, organizaciji i nedležnosti pravosudnih organa, državnom veću tužilaca i izmenama Zakona o prekršaju.
Ona je istakla da obaveza usvajanja tih zakona proističe iz Ustava Srbije koji je donet 2006. godine i dodala da je predviđeno da svi zakoni stupe na snagu 1. januara 2010. godine.
Malović je naglasila da su pri izradi Predloga zakona o sudijama poštovani međunarodni standaradi u toj oblasti a posebno oni koji se odnose na status sudija - njihovu samostalnost, nezavisnost, pravo na imenovanje, razrešenje, udrživanje.
U tom zakonu se prvi put uvodi odgovornost sudija, kazala je ona dodajući da je opšti izbor sudija predviđen zakonom, neminovnost i nužnost a da će izbor sudija kao i njihovo razrešenje biti u nadležnosti Visokog saveta sudstva a ne parlementa kao što je do sada bio slučaj.
Savet će takođe predlagati kandidate za prvi izbor sudija Skupštini Srbije.
"Visoki savet sudstva biće garant samostalnosti i nezavisnosti sudija. Predviđeno je i da on samostalno raspolaže sredstavima iz budžeta namenjenim za pravosuđe od 2011. godine", kazala je Malović.
Prema njenim rečima, Predlogom zakona o javnom tužilaštvu reguliše se organizacija i nadležnost tužilaštva a novina je to da će tužioci, posle prestanka tužilačke funkcije automatski biti izabrani za zamenika tužioca.
"Njime se ustrojava tužilački sistem u Srbiji pa će se i tužilaštvo za ratne zločine i organizovani kriminal naći u tom sistemu", naglasila je Malović.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kazao je da će biti izvršena suštinska promena u srpskom pravosuđu koja nije urađena od 1946. godine.
Kako je naveo, nestaju opštinski sudovi a u mesto njih će biti formirani osnovni, umesto okružnih će biti viši sudovi, formiraće se apelacioni i vrhovni kasacioni sud a umesto trgovinskih postojaće privredni sudovi.
Homen je naveo i da će postojati 34 osnovna suda a da će svaki imati sudske jedinice kako bi građani uvek imali pristup pravdi i da će oni u tim jedinicama moći da obave administrativne poslove, overe potpise.
U tim sudovima sudiće 40 sudija a predviđena je i kompjuterska dodela predmeta sudijama, naveo je on.
Prema njegovim rečima, cilj reforme pravosuđa je se sudski sporovi brže rešavaju i da suđenje u prvom stepenu traje najduže godinu dana a u drugom šest meseci.
"Za tri do četiri godine imaćemo pravo, efikasno, pošteno pravosuđe kao u zemljama EU", naglasio je državni sekretar uz napomenu da će usvajanje tih sedam zakona biti dovoljno da Srbija, kada je u pitanju pravosuđe, dobije status zemlje kandidata za članstvo.
(Beta)
Ministarka pravde Snežana Malović rekala je na konferenciji za novinare da su usvojeni predlozi zakona o sudijama, o Visokom savetu sudstava, uređenju sudova, javnom tužilaštvu, organizaciji i nedležnosti pravosudnih organa, državnom veću tužilaca i izmenama Zakona o prekršaju.
Ona je istakla da obaveza usvajanja tih zakona proističe iz Ustava Srbije koji je donet 2006. godine i dodala da je predviđeno da svi zakoni stupe na snagu 1. januara 2010. godine.
Malović je naglasila da su pri izradi Predloga zakona o sudijama poštovani međunarodni standaradi u toj oblasti a posebno oni koji se odnose na status sudija - njihovu samostalnost, nezavisnost, pravo na imenovanje, razrešenje, udrživanje.
U tom zakonu se prvi put uvodi odgovornost sudija, kazala je ona dodajući da je opšti izbor sudija predviđen zakonom, neminovnost i nužnost a da će izbor sudija kao i njihovo razrešenje biti u nadležnosti Visokog saveta sudstva a ne parlementa kao što je do sada bio slučaj.
Savet će takođe predlagati kandidate za prvi izbor sudija Skupštini Srbije.
"Visoki savet sudstva biće garant samostalnosti i nezavisnosti sudija. Predviđeno je i da on samostalno raspolaže sredstavima iz budžeta namenjenim za pravosuđe od 2011. godine", kazala je Malović.
Prema njenim rečima, Predlogom zakona o javnom tužilaštvu reguliše se organizacija i nadležnost tužilaštva a novina je to da će tužioci, posle prestanka tužilačke funkcije automatski biti izabrani za zamenika tužioca.
"Njime se ustrojava tužilački sistem u Srbiji pa će se i tužilaštvo za ratne zločine i organizovani kriminal naći u tom sistemu", naglasila je Malović.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kazao je da će biti izvršena suštinska promena u srpskom pravosuđu koja nije urađena od 1946. godine.
Kako je naveo, nestaju opštinski sudovi a u mesto njih će biti formirani osnovni, umesto okružnih će biti viši sudovi, formiraće se apelacioni i vrhovni kasacioni sud a umesto trgovinskih postojaće privredni sudovi.
Homen je naveo i da će postojati 34 osnovna suda a da će svaki imati sudske jedinice kako bi građani uvek imali pristup pravdi i da će oni u tim jedinicama moći da obave administrativne poslove, overe potpise.
U tim sudovima sudiće 40 sudija a predviđena je i kompjuterska dodela predmeta sudijama, naveo je on.
Prema njegovim rečima, cilj reforme pravosuđa je se sudski sporovi brže rešavaju i da suđenje u prvom stepenu traje najduže godinu dana a u drugom šest meseci.
"Za tri do četiri godine imaćemo pravo, efikasno, pošteno pravosuđe kao u zemljama EU", naglasio je državni sekretar uz napomenu da će usvajanje tih sedam zakona biti dovoljno da Srbija, kada je u pitanju pravosuđe, dobije status zemlje kandidata za članstvo.
(Beta)
