"Beograd je danas najzagađeniji grad na svetu", "Beograd kao Peking", "Indija, Pakistan, Bangladeš, pa Srbija", "Alarmantno u Nišu", "Ubiće nas smog"…samo su neki od naslova koje smo mogli da pročitamo proteklih mesec, dva.
Domaću javnost je posebno uznemirila informacija objavljena pre nekoliko dana na sajtu Airvisual.com, da je u Beogradu indeks zagađenosti u četvrtak iznosio 399 (PM 10 čestica) po čemu je, navodno, bio najzagađeniji grad na svetu. Već sutradan je Agencija za zaštitu životne sredine to demantovala objašenjenjem da je verovatno u pitanju softverska greška.
Za razliku od Beograda u Valjevu i Nišu nije bilo reč o grešci.Krajem januara je Agencija za zaštitu životne sredine u Valjevu izmerila koncetraciju suspendovanih čestica PM 10 325 mikrograma po kubnom metru, dok su u Nišu izmerena 283 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljena količina je, inače, 50 mikrograma po metru kubnom.
Poslednjih dana je u Nišu i Valjevu situacija znatno bolja – danas je koncentracija čestica PM 10 malo iznad 50 mikrograma, pokazuje aplikacija Agencije za zaštitu životne sredine.
U Beogradu je i danas i juče koncentracija suspendovanih čestica ispod te dozvoljene granice, dok je proteklih mesec, dva bilo dana i kada je koncentracija PM 10 čestice bila i oko 200.
"Crne tačke" su bile Mostar i Stari grad, mada nadležni kažu da su u Beogradu takozvane "crne tačke" svuda.
"U BG postoji 30 mernih mesta, a ove zime od 10 do 20 dana vrednosti PM 10 čestice su bile prekoračene. E, sada da li je to 60 ili 160...nije definisano uredbom, samo se percipira da li je vrednost prekoračena ili ne. Bolje da je 60, naravno. U najgorim danima može da bude i 200 mikrograma po metru kubnom. Ne možemo tačno definisati "crne tačke" u glavnom gradu jer svugde ima kućnih ložišta, ali recimo da je to baš povišeno tamo gde ima ložišta i gde su velike saobraćajnice”, objasnio je za MONDO Andrej Šoštarić iz Zavoda za javno zdravlje Beograd i dodao:
“Na primer Novi Beograd...tamo se većina greje na daljinsko grejanje, a i toplana je prešla sa mazuta na gas, ali je saobraćaj znatno uvećan poslednjih godina.”
Šoštarić kaže da se vazduh ocenjuje na godišnjem nivou i da ako polutanti budu iznad vrednosti tada je vazduh treće kategorije. U Beogradu je, naglašava, takav vazduh poslednjih nekoliko godina i to zbog suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5.
A ŠTA SU FAMOZNE PM10 ČESTICE?
Šoštarić kaže da se monitoring vazduha vrši prema uredbi o monitoringu i da se mere zagađujuće materije - azot dioskid (NO2) i sumpor dioksid (SO2) kao i suspendovane čestice PM 10 i PM 2, 5, koje su najopasnije po zdravlje ljudi.
"Te suspendovane čestice su leteća sitna prašina. Razlika između PM 10 i PM 2,5 je u veličini. Ove prve imaju prečnik od 10 mikrometara, a druge 2,5 mikrometra. Suspendovane čestice mere se mikrogramom po metru kubnom, a mere se i sa zdravstvenog aspekta, odnosno analizira se njihov sadržaj. To su ustvari metali i organska jedinjenja."
Naš sagovornik ističe da je kvalitet zimi lošiji zbog ložista, ali i meteoroloških prilika.
“Zadržavaju se te čestice u nižim slojevima atmosfere jer nema vetra, i te neke prirodne ventilacije, pa se čestice akumuliraju dole. Ove zime se možda više priča o tome jer su informacije dostupnije, na sajtu Agencuje za zaštitu životne sredine podaci se uživo se pojavljuju...verovatno je to.“
On ističe da je ovogodišnja situacije uobičajena, ništa gora nego prethodnih godina, ali je tumačenje informacije često neadekvatno.
“Dešava se da satne koncentracije budu povećane, ali ih mediji ili neko protumače kao 24-časovne vrednosti.”
LOŠ STANDARD = ZAGAĐEN VAZDUH
Te opasne čestice najčešće oslobađaju kućna ložišta gde se sagoreva čvrsto gorivo ugalj, drva, plastika kaže Šoštarić.
I Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine navodi da su goriva glavni krivci.
Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti što svakako nije dobro. ''Samo u Beogradu postoji nekoliko desetina hiljada pojedinačnih ložišta, a pored toga velika je i koncentracija vozila u saobraćaju'', kaže za MONDO Radović i dodaje da ne zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta.
"U Beogradu je tako vazduh "dobar do umereno zagađen", zato što nema problema kakve imaju npr. Kosjerić i Užice, koji se nalaze u kotlinama.”
Andrej Šoštarić naglašava da kvalitet goriva koja se koriste u Srbiji, odnosno Beogradu, utiče na visoku koncentraciju suspendovanih čestica.
“Kvalitet gorova je, ipaka određen platežnom moći stanovništva. Manje individialne kotlarnice i dalje troše mazut i ugalj. Nije alarmantna situacija, ali može bolje.. da se menja ložište nije lako. Svako bi voleo struju na klik, na gas...ali to malo teže, možda da tu država pomogne nekimm subvencijama za kupovinu novih peći i sl.Ono što možemo je da se ne parkiramo u žutoj traci i usporavamo saobraćaj, jer je potrošnja goriva najveća zbog stani - kreni. Možete da idete peške ili biciklom na posao ili da koristite gradski prevoz", pojašnjava naš sagovornik.
KAKO UTIČU NA ZDRAVLJE I KO BI TREBALO DA SE ČUVA
Zagađen vazduh, osim što guši ljude, može da izazove bolesti i na kraju i ubije. Da je "vrag odneo šalu", govore objavljeni podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da u Srbiji od posledica zagađenja vazduha umre oko 6.000 ljudi.
Ipak, ta studija još uvek nije zvanično usvojena u Srbiji.
“U toku je rad na studiji SZO, trebalo bi da izađemo ispred minstarstva - Zavod za javno zdravlje Beograd i Batut i damo osvrt na tu studiju, a onda bi ona trebalo da se usvoji od strane Ministarstva zdravlja. Očekujemo u doglednom periodu da bude usvojena ili ne”, rekla je za MONDO dr Vesna Slepčević iz Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Ona kaže da generalno suspendovane čestice (PM 10 i PM 2,5) predstavljaju opasnost po zdravlje, a da je važno da se zna da što je čestica manjeg prečnika lakše će doseti do disajnih puteva, odnosno do pluća.
"Znači, za nas je važan prečnik čestica, zbog dubine prodiranja u respiratorni trakt, a važan je i sadržaj - mogu se adpsorbovati odnosno nalepiti teški metali, i neki ugljovodonici. Ukoliko dospeju do pluća čestice usporavaju razmenu kiseonika i ugljendioksida, skraćujući dah. To dovodi do većeg naprezanja srca", objasnila nam je dr Slepčević.
Ona sitiče da kada koncentracije suspendovanih čestica pređu granične vrednosti najviše problema imaju hronični respiratorni i kardiovaskularni bolesnici.
“Kod pacijenata koji imaju hronična oboljenja registruje se veći broj hospitalizacija, veći broj odlazaka kod lekara. Ugrožene su i osetljive grupe- deca , stariji, trudnice, dojilje. Preporuke i ZSO i Evropske agencije za zaštitu životne sredine su da kada se predviđaju dani sa povećanom koncentracijom susprendovanih čestica i azotnih oksida, obavezan je konatakt sa lekarom i korigovanje terapije.Preporučuje se i da se smanji boravak na otvorenom, čak i zdravoj populaciji, naročito onima koji rade napolju je će udisati više vazduha.”
Dr Slepčević kaže da do sada nije bilo situacija da smo morali da nosimo zaštitne maske, ali da bismo svakako mogli da udišemo bolji vazduh.
A ŠTA RADE NADLEŽNI I DOKLE SE STIGLO
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je nedavno izjavio da je rešenje u gašenju kotlarnica i priključivanju velikih potrošača na toplane.
"Kada govorimo o zagađenju vazduha, govorimo o mestima gde imamo merne stanice. Ima mnogo mesta gde nemamo merne stanice. To je logika prethodnih decenija i pitanje novca", kazao je Trivan.
ističe da nema čarobni štapić da reši sve probleme, ali da ne beži od njih, da će se u narednom periodu raditi na povećanju broja mernih jedinica, ali i da lokalne samouprave moraju više raditi na gašenju individualnih ložišta i priključivanje na centralno grejanje.
To traži novac. Priključak na centralni gradski toplovod je od 30 do 60 miliona dinara. Ugalj je katastrofalan energent, recimo, drvo ili pelet su manji zagađivači za životnu sredinu", pojasnio je ministar.
On je podsetio da su veliki zagadivači i automobili i da veliki gradovi u Japanu taj problem rešavaju redukovanjem saobraćaja.
Konkretno, u Beogradu je poslednjih 28 godina ugašeno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su među najvećim zagađivačima vazduha.
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević je najavio da će ove godine biti ugašeno još 16 kotlarnica, a prema Sporazumu sa EU, do 2021. biti ugašen preostali manji broj kotlarnica.
"Najpre gasimo kotlarnice u većim sistemima, kao što su škole i preduzeća. Ove godine gasimo 16 kotlarnica, među kojima su kotlarnice u četiri škole", najavio je Nikodijević.
Prema njegovim rečima, prioritet gradske uprave je očuvanje životne sredine, a politiku koju u tom cilju sprovode ogleda se u gašenju individualnih kotlarnica, pošumljavanju i uvođenju električnih autobusa.
" Kada je gradski prevoz u planu je nabavka novih eko autobusa", rekao je Nikodijević i dodao da će autobusi koji idu na naftu, mazut i gas najpre biti sklonjeni iz centra grada, a kasnije i iz celog Beograda.
U planu je, kaže, da u naredne tri godine bude pošumljeno još 240 hektara novih površina.
Petrušev dominirao, Zvezda šokirala Monako: Kodi i Filip za muk u Monte Karlu!
Kevin Panter spreman za Željkove zamke! Intervju: Tek kad odeš shvatiš šta si ostavio
Nedović tražio izmenu i samo seo na klupu! Loše vesti za Zvezdu, ovo ne valja
"Ne gledamo tabelu, ne obraćamo pažnju na to!" Navijači u transu, ali Sferopulosa to ne zanima
Zvezdin skok na tabeli Evrolige, evo gde su crveno-beli: Nižu se pobede u gostima, ovo vodi direkt u plejof!