"Postavlja se 1000 kamera ali ne brinite za privatnost"

Građani nemaju nijedan jedini razlog da sumnjaju da će postojati minimum ili promil mogućnosti zloupotreba, naglašava Rebić, dodajući da će projekat u velikoj meri doprineti većoj bezbednosti građana.

On je ponovio da praktično ne postoji mogućnost zloupotrebe i da ovaj sistem ne funkcioniše na internetu, nego na lokalnoj mreži policije.

"Da li ste čuli da je neki haker upao u bazu podataka o ličnim podacima. To je nemoguće. U okviru samog Ministarstva postoje interni propisi koji jasno daju dozvolu nekom ko ima pravo da pristupi i svako odstupanje se alarmira. Ako bi neko napravio propust, znalo bi se", dodao je Rebić.

Ističe i da ne postoji razlog da se građani brinu da će njihova privatnost biti ugrožena.

Dodao je da su poznate sve lokacije gde će biti postavljene kamere, kao i da su prethodno urađene analize krivičnih dela.

"Ovo će omogućiti lakši rad policije i podići svest kod građana da ne čine protivpravno ponašanje da ne bi bilo sankcionisani", rekao je Rebić.

U ovom trenutku, objasnio je, ima 61 lokacija gde postoji 107 kamera koje su značajno unapređene i one već rade. Reč je o kamerama čija je rezolucija izuzetno dobra i one mogu da prepoznaju registarske tablice, a u završnoj fazi je uspostavljanje funkcionalnosti prepoznavanja lica što će, ocenio je Rebić, biti značaj pomak u radu kriminalističke policije za prepoznavanje učinilaca krivičnih dela.

Jedan deo kamera biće opredeljen za otkrivanje saobraćajnog prekršaja crvenog svetla, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona suprotno pravilima, nepropisno preticanje, kaže direktor policije.

"To je značajno manji deo u odnosu na ono što ćemo imati za dve godine, kada bude hiljadu kamernih mesta. Fokus će biti na sprečavanju činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koja izazivaju uznemiravanje građana", rekao je Rebić.

Prema njegovim rečima, projekat će ići fazno. U martu će biti novih 10 lokacija koje podrazumevaju postavljanje određene konstrukcije sa infrastrukturom za postavljanje jedne ili više kamera.

U junu će doći sledećih 50 mesta, u septembru 200, do kraja godine 400 i do kraja 2020. biće 800 mesta. Biće pokriveno gotovo sve najvažnije ulice u Beogradu, autoput kroz prestonicu, odnosno magistralni putevi koji vode ka Beogradu.

"Imaćemo zaokružen sistem, jer nemamo dovoljan broj policijskih službenika da tek tako to posmatra i uočava. Kada se desi dogadhaj kamere su tu da pomognu", kaže Rebić.

Najveći evropski gradovi imaju značajno veći broj kamera od Beograda.

Istakao je da je za ovaj projekat u velikoj meri zaslužan ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

GRAĐANI NEK VIDE

Da li treba da se osećaju sigurnije ili zabrinuti zbog gomile kamera na ulicama, građani će proceniti sami jer u Srbiji zbog istorijskog konteksta komunizma i etatizma nije razvijena svest o "svetosti" privatnosti pojedinca kao na Zapadu.

Porerenik za zaštitu slobode informacija i privatnosti godinama upozorava da o snimanju kamerama u Srbiji, namerno ili iz nesposobnosti, ne postoje propisi koji su u skladu sa savremenom svetskom praksom.

Da li imaju pravo da nas snimaju po zgradama?

A kako to zloupotreba, i to baš iz policije, može izgledati dovoljno je podsetiti se na slučaj iz 2011. godine, kada jedan mladi par sigurnosna kamera MUP snimila u ljubavnom činu na parkingu Beogradske arene a taj je snimak dospeo na internet.

Tom prilikom neko iz policije je počinio krivično delo iz člana 144 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora (ustupanje snimljenog video-materijala i njegovo emitovanje) ali je javnost uskraćena za informaciju da li je neko zbog toga i i odgovarao.