Mere štednje u javnom sektoru koje su uvedene od 2015. nisu podjednako uticale na ekonomski položaj muškaraca i žene, veći teret reformi ponele su žene, zaključak je prvog istraživanja o uticaju mera štednje na položaj žena u Srbiji.
Istraživanje su sproveli beogradska Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), i UN Women i Ambasada Kanade. Direktorka FREN, Jelena Žarković Rakić, kaže da su mere štednje dosledno primenjene u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, ali ne i u javnim preduzećima.
"Mere štednje koje su uvedene od 2015. nisu u svom fokusu imale žene, a žene čine veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. One čine većinu zaposlenih u zdravstvu, prosveti, socijalnoj zaštiti, javnoj upravi. S druge strane, u javnim preduzećima najviše su zaposleni muškarci, skoro 70 odsto", rekla je Rakić za Tanjug.
Istraživanje koje su sproveli pokazalo je da upravo u javnim preduzećima mere štednje nisu dosledno primenjene, te je, kaže Rakić, planirano smanjenje razlike u zaradama između žena i muškaraca izostalo.
"Mere štednje bile su osmišljene tako da samo smanje zarade onih koji zarađuju više od 25.000 dinara, a među onima koji zarađuju manje od 25.000 dinara većina su žene. Trebalo je na taj način da žene budu zaštićene. Međutim, na jedan dobar deo muškaraca, koji rade u javnim preduzećima te mere nisu bile primenjene", kaže Rakić.
Takođe, Rakić podseća da je sa MMF-om 2015. dogovoreno da će Srbija svake godine po pet odsto smanjivati zaposlenost u javnom sektoru, te, primećuje ona, i od te mere se mahom odustalo.
"Zato je počeo prirodni odliv, odnosno žene pred godinama za penzionisanje podsticane su da odu u penziju", rekla je Rakić.
To, kaže, potvrđuju i podaci koji pokazuju da se za 20 odsto povećala verovatnoća da žene koje su pred penzionisanjem odu ranije u penziju, a kod žena mlađih od 30 godina se za 10 odsto povećala verovatnoća da postanu nezaposlene.
"Žene traže ovi posao, jer je posao u javnom sektoru postao manje primamljiv zbog nižih zarada", ukazala je Rakić.
Koliko žene u Srbiji zarađuju manje od muškaraca?
Pomoćnica ministra za rad Nina Mitić kaže da su nezaposlenost i rodna nejednakost na tržištu rada globalni, nacionalni i lokalni problemi, i dodala da su ta pitanja ključna za Ministarstvo rada.
Mitić navodi da je stopa zaposlenosti starijih od 15 godina kod muškaraca 57,3 odsto, a kod žena 41,7 odsto.
"To pokazuje da jaz između muškaraca i žena na tržištu rada u Srbiji postoji. Žene su i dalje izložene diskriminaciji kada žele da postanu preduzetnice, apliciraju za rukovodeća mesta i prilikom zapošljavanja. Takođe, društvene norme, tradicionalni statvovi, stereotipi utiču na ograničavanje i napredovanje žena u društvu i na tržištu rada", rekla je Mitić.
Ona je najavila je da će Ministarstvo ove godine objaviti javni konkurs za samozapošljavanjw žena koje su pretrpele nasilje.
Savetnik u Ambasadi Kanade za politička, ekonomska i medijska pitanja Vladan Miladinović je istakao da je Kanada prva zemlja u svetu koja je 2017. godine usvojila feminističku razvojnu politiku, koja ima za cilj da unapredi rodnu ravnopravnost i osnaži devojke i žene.
