U jeku grejne sezone malo je građana koji nisu osetili zagađenje vazduha, ali malo je i onih koji ga nisu videli golim okom.
U beogradskoj opštini Stari grad pre četiri dana u večernjim satima opet se spustila "dimna zavesa", a vazduh je smrdeo. Indeks zagađenosti bio je i iznad 170 (PM 10 čestica).
Problema je bilo i u drugim delovima Beograda, ali i u drugim gradovima. Često granicu prelaze i Valjevo, Užice, ali i druga mesta, a taj prag posebno je povećan u zimskim danima.
Krajem januara je Agencija za zaštitu životne sredine u Valjevu izmerila koncentraciju suspendovanih čestica PM 10 325 mikrograma po kubnom metru, dok su u Nišu izmerena 283 mikrograma po metru kubnom.Dozvoljena količina je, inače, 50 mikrograma po metru kubnom.
Jasminka Oliverić Young iz REF fondacije rekla je na tribini "Borba za vazduh" koja je održana u sredu u Beogradu da iako su PM čestice prisutne u grejnoj sezoni, to ne znači da ih tokom leta nema.
"U zimskim mesecima kada je zimska sezona u jeku osećamo te suspendovane čestice, i vidimo ih, odnosno ne vidimo Novi Beograd iz Starog grada. Beograd jeste u ljubičastoj zoni zagađenja - ljubičasta boja označava jako zagađen vazduh. Iako su PM čestice prisutne u grejnoj sezoni, to ne znači da ih tokom leta nema", rekla je ona.
Na mapi domaće Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) ljubičasta boja označava jako zagađena mesta i to je najviši stepen zagađenosti Sepinog obračunavanja.
Ona je ukazala da je važno razmišljati o tome i šta vozimo, ali i šta ložimo, odnosno na šta se grejemo.
"Neophodna je strategija, da se vidi koji su gradovi najzagađeniji i šta možemo da uradimo u narednih pet godina.Važno je i da se razmišlja o zaustavljanju proizvodnje proizvoda koji zagađuju okolinu. Mnoge zemlje su već prošle kroz to. Mi se nalazimo u Evropi i naše čestice su konstantno preko granice", objasnila je Jasminka Oliverić Young.
ZA ZDRAVIJI GRAD - MANJE AUTOMOBILA NA ULICAMA
Zoran Bukvić iz Udruženja građana Ulica za bicikliste rekao je na tribini da se Beograd sada nalazi u fazi u kome su 70-ih godina prošlog veka bili industrijski gradovi u Evropi.
Međutim, ukazao je i da situacija nije baš sjajna ni u drugim evropskim gradovima, a kao primer navedeni su Brisel i Beč.
Prema njegovim rečima, da bi se smanjilo zagađenje vazduha potrebno je poboljšati javni gradski prevoz, smanjiti broj automobila na ulicama, i više koristiti bicikl kao prevozno sredstvo.
"Broj automobila na ulicama se povećava. Dosta ljudi ide javnim prevozom, ali i raste broj automobila. Oko 350 automobila, prema procenama, ide na 1.000 stanovnika, a u Beču je ipak mnogo gora situacija nego kod nas", kazao je Bukvić.
On je rekao da bi trenutno stanje kada je reč o broju automobila na beogradskim ulicama bilo dobro, ali da ostane na tome, odnosno, da se njihov broj više ne povećava.
"Umesto da poboljšamo javni prevoz, mi puštamo da se povećava broj automobila. Može da se napravi još žutih traka u Beogradu kako bi se javni prevoz ubrzao. Javni prevoz je spor jer ima sve više automobila na ulicama, a sa ovakvim prilagođenim saobraćajem mi to nećemo moći da postignemo", rekao je Bukvić.
On je istakao da automobilski urbanizam nema smislai dodao je neophodno ubediti građane da je svaki biciklista njihov interes, jer on nije ispustio PM čestice.
Jedan od učesnika tribina bio je i Dobrica Veselinović iz Ne Davimo Beograd koji je kazao da je u Beogradu potrebna radikalna transformacija gradskog prevoza, kao i radikalna energetska tranzicija.
On je kao jedan od problema zagađenja u glavnom gradu istakao Termoelektranu "Nikola Tesla" u Obrenovcu u kojoj je, inače, počela izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.
Projekat je vredan više od 167 miliona evra, a trebalo bi da smanji ispuštanje sumpor-dioksida za devet puta. Emisija ispuštanja sumpor-dioksida će biti devet puta manja i iznosiće 7.800 tona, dok je ona do sada iznosila oko 74.000 tona godišnje, rekli su nadležni.
Predrag Momčilović iz "Beogradske otvorene škole" najavio je da će napraviti uređaje za merenje kvaliteta vazduha koje će podeliti građanima.
"Njima ćemo zainteresovati građane da vide kakav je kvalitet vazduha. U Belgiji se za 'radoznale noseve' javilo 50.000 ljudi i postavili su oko 20.000 merača vazduha", rekao je Momčilović i poručio da bi domaćinstva tokom grejne sezone morala da pređu na održivija goriva.
Kada je reč o zagađenosti vazduha i u drugim balkanskim zemljama situacija nije uopšte bolja.
Sarajevo se tokom 2018. i 2019. više puta uzastopno našlo na listi najzagađenijih evropskih, ali i svetskih gradova, a taj problem ima i sada Severna Makedonija.
Šta vi mislite? Kako se treba boriti za vazduh koji udišemo?
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti