"Bengalski tigar Princ je zbog straha počeo da grize svoje šape. Neke ptice koje su ležale na jajima napustile su svoja gnezda, kod nekih ženki sisara došlo je do pobačaja. U noći najžešćeg bombardovanja dve naše vučice, jedna bengalska tigrica, jedna velika bela čaplja i jedna sova ušara ubile su svoje mladunce", rekao je nadzornik u "Vrtu dobre nade" Zoran Rajić za "Večernje novosti".

On je naveo da se uprava na sve načine snalazila da obezbedi hranu i uslove da životinje prežive, a to što su bile oskudno hranjene, nekada i u hladnom, nije bilo opasno koliko zvukovi sirena i detonacija.

"Sirene su delovale uznemirujuće i razdražujuće, te su kod životinja izazivale divljanja po kavezima i međusobna povređivanja. Iznenadne eksplozije izazivale su neopisivi strah. U tim trenucima su čak i jedinke koje se međusobno nisu podnosile trčale jedna drugoj i zbijale se ili bi uz jezive krike utrčavale u skloništa", prisetio se on.

On je naglasio da je tih dana bilo najstrašnije za radnike to što su od tadašnje uprave dobili puške i naredbu da, ukoliko se dogodi da bombe obruše neke kaveze, nijedna opasna životinja ne sme napustiti vrt.

"Niko nas nije pitao da li bismo imali snage da to uradimo", dodao je on.

Bombardovanje Zoo vrta tri puta je preživeo i njegov najstariji stanovnik - aligator Muja. On je na Kalemegdanu bio tokom bombardovanja Beograda, 1941, 1944. i 1999. godine.