• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Magarac dovlači horde turista u Srbiju (FOTO)

Autori Danijela Pašić Stefan Stojanović
Autori Danijela Pašić Stefan Stojanović

Samo ove godine 8.000 Nemaca dolazi u 100 tura po dva autobusa u srpski rezervat prirode - Zasavicu, a već dve decenije ona je omiljena destinacija brojnih zaljubljenika u prirodu iz svih krajeva sveta. Glavna tajna uspeha je - MAGARAC!

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Kad čuju zaštićeni rezervat prirode, ljudi uglavnom pomisle na prirodna prostranstva u kojima nema žive duše i o kojima se brinu "neki tamo stručnjaci", za njih se u medijima čuje kada neko neplanski iseče šumu, ubije retku životinjsku vrstu, zapali i izazove požar...

Ali ne i o Zasavici - čuvenoj, "čak i u Srbiji" po decenijskim naporima da se stvori nešto drugačije, privuku turisti, sačuvaju biljne i životinjske vrste, ali od svega toga i zaradi.

Postala je poznata Zasavica i po upravniku rezervata Slobodanu Simiću, čoveku britkog uma i još britkijeg "jezika" koji je davnih dana zalutao u selo pored, "najeo se masnog pečenja kod rođaka tadašnje žene" i otkrio jedan sasvim novi svet, iz kog od tada ne odlazi.

Raj na jugu Vojvodine i severu Mačve, prostire se na 1.800 hektara, a uskoro bi trebalo da bude proširen na čak 3.500 hiljade hektara. U pitanju je jedno od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja, idući od severa ka jugu Srbije.

"Kičmu" rezervata čine vodena površina kanala Jovac i Prekopac, kanalisan je i prirodni tok potoka Batar, kao i sama rečica Zasavica, koja preko kanala Bogaz ima direktnu vezu sa rekom Savom. Zasavica se podzemnim putem napaja i vodom iz reke Drine i gravitaciono sa planine Cer.

Iako joj stare životinjske rase donose najviše prihoda i dovode najveći broj turista iz celog sveta, pravo bogatstvo rezervata su zapravo biljke - u njemu je otkriveno čak 150 novih biljnih vrsta, a sačuvane su i neke koje su u Srbiji i svetu potpuno iščezle - na primer vrsta "aldrovanda vesiculosa L.". Tu su spasene i druge biljke ugrožene u Srbiji - mačiji rep ili vodeni konjski rep, vodena jagorčevina - žablji ljiljan, pa i jezičasti ljutic, odnosno kaljužarka...

mangulica, svinja, selo, zasavica, priroda, Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

NAJVEĆI ČUVAR STARIH RASA SRBIJE


Pitam upravnika rezervata Simića u čemu je tajna Zasavice i zašto baš ona, a ne drugi rezervati po Srbiji toliko dugo i uspešno rade.

"Imao sam prvi koncepciju - prvi vizitorski centar napravljen je ovde, prvi sajt bilo kog nacionalnog prirodnog dobra je napravljen ovde...Najvažnije je da imaš ekipu - mi smo nevladina organizacija i puno truda je u sve uloženo", objašnjava Simić.

I DABROVI SU "HIT"

Sačuvala je Zasavica, odnosno vratila u prirodu još jednu životinjsku vrtu. Dabrovi, koji su tu uvek živeli, pa iščezli, vraćeni su 2004. godine i sad ih ima više desetina...

Kaže da u rezervatu postoji "tri avenije" - jedna je zaštita i upravljanje prirodnim dobrom - ono što su kao zadatak dobili od države, druga je razvoj turizma jer bez toga niko ne dolazi i mesto nema nikaku važnost, a treća je razvoj starih rasa Srbije.

"Mi smo najveći čuvari starih rasa Srbije - prvo smo oporavili mangulicu, sremsku crnu rasu, pa podolsko govedo, a imamo i drugu po veličini farmu muznih magarica u svetu, sa 250 magarica. Na osnovu svih tih životinja smo razvili ugostiteljstvo - ovde se jede samo ono što mi na organskom pašnjaku proizvedemo. Napravili smo simbiozu zaštite i upravljanja", priča za MONDO Simić.

Ne krije da višak životinja, "naročito mušku populaciju" kolju i da to jedu i kupuju posetioci rezervata. U pitanju je organska zdrava hrana.

"To je koncepcija koja nam omogućava da mi zaradimo za 50 odsto naših potreba, za ostale potrebe - tu je snalaženje onih koji rade - nekih 10 posto, Ministarstvo (zaštite životne sredine) plaća čuvare, neke radove na zaštiti i očuvanju, ali struju, vodu, benzin... moramo sami da zaradimo", kaže Simić.

Snalaze se, dodaje, na razne načine, ali je ključan podatak da su rezervat sa najvećim brojem projekata u Srbiji.

"Prešli smo milion evra, većina stvari koje su napravljene - potpuna infrastruktura - voda i putevi, napravljeno je od međunarodnih projekata", ističe Simić.

Najavažnije je, otkriva - imati dobru ekipu. "Prvi uslov da ovde radiš je da voliš to što radiš. Ovde radnog vremena ima teško i aproksimativno - jer ako se ode na teren nikad se ne zna kad će doći".

A rezultat je očigledan - dovoljno je pogledati ove fotografije:



"MAGAREĆE MLEKO JE ČUDO SVETO"


Jedini smo rezervat u Srbiji koji radi 365 dana u godini, ovde ne morate da se najavljujete, samo dođete - radimo i zimi, kaže naš domaćin.

O rezervatu se stara ukupno 14 ljudi zaduženih za stočarstvo, kanelarijske poslove, istraživanja, čuvanje i ugostiteljstvo, a leti, angažuju i sezonske radnike.

"Imamo najboljeg istraživača u zemlji i šire - Mihajlo Stanković najjači je u regionu, a doveli smo i najbolje biologe koji su ovde na kampovanju, pa smo doveli najbolje profesore iz cele zemlje koji ovde mogu da prespavaju, pojedu, popiju i to je rezultiralo da smo otkrili 150 novih biljnih vrsta, 13 knjiga smo izdali sve to smo pretočili u istraživanja - to nema niko u ovoj zemlji", ponosan je Simić.

On ističe da su u rezervati primenjeni svi propisi EU, koje Srbija, u okviru poglavlja 27 mora da ispuni, a još se ne zna kada i kako će...

U rezervatu su i dobro podeljene "uloge" - zna se ko šta radi.

Farma magarica proizvodi mleko koje daje jednoj firmi koja pravi kreme, sapune i likere itd, kolje se u ovlašćenoj klanici, a kobasice od mangulice, konja, magaraca se prave kod tradicionalnih majstora u selu.

"U pravoj klanici ne znaju to da rade. Te usluge plaćamo, a proizvode prodajemo - cele godine kad dođete kod nas ovde možete pojesti ili kupiti suhomnesnate proizvode, ali i životinje, prasiće, sve po redu", navodi Simić.

Najbolje od svega ide magareće mleko.

"Magareće mleko je čudo sveto - ono je najbolji lek za astmu i bronhitis kod dece, a i ljudi.Kreme i sapuni od babe prave devojku - magareće mleko najsličnije je ljudskom i ljudska beba prvi dan kad počne da sisa mamu može da sisa magaricu. To je to čudo prirode jer je potpuno isto kao majčino mleko, samo još vrednije u C vitaminu i nekim drugim stvarima", objašnjava tajnu uspeha Simić.

Pitam ga, onda, zbog čega i u drugim mestima u zemlji ne gaje magarce, ako je posao tako unosan.

"Magarac je u Srbiji proglašen glupim i da ne treba ni za kak'i posao, a kad ne treba više ni za kak'i posao natakneš ga na k...c", slikovito objašnjava Simić. Ipak, ima tu još nešto...

zasavica, Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

KILOGRAM SIRA - 1.000 EVRA

"Samo naš tehnolog rešio je slučaj kako da se zgusne to mleko, jer ima 0,5 posto mlečne masti, kao i ljudsko, a sva ostala kravlja su masnija. Pravimo magareći sir i 1.000 evra je kilpogram - to je najskuplji sir na svetu, i mi ga pravimo u 50 grama pa to onda kupuju najviše stranci - ovi švaleri što su već pokupovali parfeme ženama i švalerkama, pa kupe sir da iznenade damu nečim novim", kaže Simić.

Nije to, tvrdi, neka velika prodaja "s obzirom na sirotinju koja vlada u ovoj zemlji", ali proda se 7-8 kilograma godišnje.

"Rekord je bio 15 kila godišnje, jer je 10 kila jedan iz Singapura kupio za parti - da ima onako".

KOLIKO ŠTA KOŠTA

Ulaz u Zasavicu košta 200 dinara za odrasle, 150 za decu, vožnja brodićem je 300 dinara. Ako želite da kući ponesete neke od tradicionalnih proizvoda - kulen od konjskog mesa košta 3.000 dinara kilogram, mast od mangulice je 500 dinara kg, litar magarećeg mleka je 5.000 dinara, sapun 600 dinara, a krema od 2.500 do 3.000 dinara. Slanina i kobasice od mangulice su 1.500 i 2.400 dinara...

U Zasavicu najviše dolaze stranci - 99 odsto njih je u kampu. Najbrojniji su Englezi, Belgijanci, Nemci, Slovenci...

"I Holanđani dolaze, apartmane imamo pa dolaze i preko booking.coma a ove godine imamo porast stranaca od 500 posto jer nam 8.000 Švaba dolazi u 100 tura po dva autobusa. A zašto dolaze Švabe? Dođu u rezervat, saslušaju predavanje, popiju rakiju, idu na farmu magaraca gde gledaju mužu i kupuju mleko", priča Simić.

Za Zasavicu saznaju preko agencija, ali i preko medija.

"Mi smo jedan od najpoznatijih rezervata na svetu zahvaljujući magarcima, mleku i siru. Kad bi vi hteli da pročitate o sve o Zasavici i tom mleku morali biste da čitate dve godine", objašnjava "šef" rezervata.

"Bio je i fazon u medijima da je Novak Đoković kupio od mene Zasavicu - njakali su mu na turnirima jer su novinari to objavili...Znači, ja promovišem kutiju za sir i kažem, ponudio sam restoranima Novaka Đokovića da ga kao najbolji na svetu imaju njegovi restorani, a taj dan u novinama čitam da je Đoković kupio mene, Zasavicu, magarce, sve je kupio...", prepričava "medijsku frku" Simić.

Đoković sir iz Zasavice nikada nije uzeo za svoje restorane, ali kao da jeste...

"Četvrti dan posle toga dolazi mi lični pisac kraljevske porodice iz Londona avionom, pravi reportažu ovde, ja Kamili i njemu (princu Čarlsu) šaljem sir i tako dalje, tekst izlazi u Dejli mejlu...To meni sve doprinosi da smo poznati pa je tako i ta agencija Nemačka došla do nas. Ključan za marketing je magarac, nećete verovati", iskren je Simić.



Komentari 39

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Perica Mali

Braćo nemci dođite u Srbiju....tu Vas čekaju magarci...

nele

Živeli magarci! Ubuduće će da bude - Magarče jedan - kao da mu kažeš, care! Meni su, inače, magarci vrlo simpatične face!

.

Magare drago,svi koji dolaze da te vide su veci magarci od tebe...!

MONDO & EU

MONDO IZDVOJENO

Inicijalizacija u toku...
loader