Podaci o povredama i nezgodama đaka osnovnih i srednjih škola u gradovima alarmantni su u čitavoj Srbiji, u kojoj trotoari i staze bezbedni za pešake postaju sve veći raritet.

Signalizacija u neposrednoj blizini škola nije na zadovoljavajućem nivou, ili nema saobraćajnih znakova ili je neko zaboravio da je potrebno markirati pešački prelaz (tako se nedavno dogodilo da su se u jednoj opštini roditelji samoorganizovali i nacrtali pešački prelaz da bi deca mogla da pređu ulicu kod škole).

A kada se tome dodaju i bahati vozači (bez obzira na to šta im, dodatno, skreće pažnju), onda je jasno zašto je situacija takva kakva je.

Poenta svega je da mladi ljudi predstavljaju rizičnu kategoriju učesnika u saobraćaju. Prema podacima koji su korišćeni i u ovom istraživanju, u Srbiji godišnje život izgubi 110 mladih ljudi starosti između 15 i 30 godina, a oko 6.000 ih bude teže ili lakše povređeno.

Samo u Boru, od 2013. do 2017. godine u saobraćaju je lakše i teže stradalo 45 dece, podsetio je inženjer saobraćaja iz Bora Igor Velić na završnoj konferenciji projekta GIS-a "Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru", u kojem je učestvovao.

SIGURNE STAZE - POTREBA SVAKE OPŠTINE

Tokom rada na projektu, ispitivani su uzroci saobraćajnih nezgoda u blizini obrazovnih ustanova u Boru tako što su otvoreni podaci o ovim školama i podaci Agencije za bezbednost saobraćaja i MUP-a Srbije o saobraćajnim nezgodama na teritorije Bora preklapani sa prikupljenim i obrađenim podacima saobraćajne i komunalne infrastrukture - između ostalog, semafora, pešačkih prelaza, "ležećih policajaca", saobraćajnih znaka, trotoara, biciklističkih staza, autobuskih stajališta, javne rasvete. I to nije sve.

Menadžer projekta Sigurne staze Miodrag Bogunović objasnio je njegovu važnost, jer se njime definitivno povećava bezbednost dece u blizini škola, pojedinačno za svaku školu, ali se i lokalnoj samoupravi daje plan hitnih mera i intervencija, na osnovu kojeg može da promeni svoju prostornu dokumentaciju kako bi se značajno povećala bezbednost.

Ovaj projekat je urađen za teritoriju Bora, ali su metod i način rada primenjivi na svaku opštinu U tome i jeste poenta rada sa otvorenim podacima - saradnja svih direktnih i indirektnih učesnika, u ovom slučaju na pitanju bezbednosti kretanja dece u blizini škola.

Kombinujući sve prikupljene podatke GIS je formirao jedinstvenu bazu podataka, koja je kasnije analizirana kako bi se konačno odredili modeli sigurnih staza i putanja kretanja učenika. Paralelno je napravljena i online verzija u kojoj su prikazani svi elementi na interaktvnoj mapi.

KO JE ODGOVORAN ZA SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE?

Ne tako davno, osnovci su i sami odlazili u školu. Nekako, nismo morali da brinemo o njihovoj bezbednosti. I roditelji i učiteljice/učitelji su nas tome učili od prvih dana u školskoj klupi. I da skratimo priču, gradovi su bili mnogo pristupačniji pešacima, naročito najmlađim. Danas nije tako, toga smo svi svesni.

Na konferenciji u Boru, koja je još jednom pokazala da ljudi u manjim gradovima mnogo više brinu o svojoj zajednici, na svim nivoima, čulo se da nastavnici i saobraćajni policajci često samoinicijativno pomažu deci da pređu ulicu ispred škola, jer su svesni loše bezbednosne infrastrukture i brojnih opasnosti koje njihove najmlađe sugrađane vrebaju onog trenutka kada napuste školsko zdanje.