Skandal obustavio projekat Službenog glasnika

Direktor i glavni urednik Službenog glasnika Slobodan Gavrilović obustavio je projekat Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju zbog kritika stručne i široke javnosti na izbor i kriterijume za taj izbor.

Kritike su osvanule u beogradskim dnevnicima "Blic" i Večernje novosti" jer je sa spiska 30 ličnosti koje su obeležile noviju srpsku istoriju izostavljen ubijeni premijer Zoran Đinđić, ali se našlo mesta za Slobodana Miloševića.

"Uvažavajući i poštujući kritike, primedbe, sugestije i predloge koje smatram korisnim za realizaciju ovakavog projekta posle detaljnih i ozbiljnih priprema doneo sam odluku da se projekat za sada obustavi", naveo je Gavrilović u kratkom saopštenju dostavljenom medijima.

Gavrilović je još naveo u saopštenju da je posle objavljivanju konkursa u dnevnim i nedeljnim listovima za projekat dobio više kritika, primedaba, sugestija i predloga od ličnosti do čijeg mišljenja mu je stalo, uključujući i predsednicu stručnog saveta za ocenu radova u okviru projekta Dubravke Stojanović.

Gavrilović je, inače, član DS od osnivanja, njen potpredsednik u više mandata i član Glavnog odbora DS poslednjih 18 godina. Upravo on je, po sopstvenoj tvrdnji, idejni tvorac ovog projekta i čovek koji je sastavio listu. U izjavi datoj za "Blic" pre saopštenja on je objasnio zašto je Đinđićevo ime izostavljeno.

"Smatram da je Đinđić veoma važan za modernu srpsku istoriju jer je reformator i žrtva svojih reformi. Sledeće godine uspećemo da obradimo samo 19. vek i sve sugestije, primedbe i kritike su nam u tom pravcu dobrodošle. Onda ide 20. vek, pa ćemo videti", rekao je Gavrilović.

Odgovarajući na pitanje da li će tek tada videti značaj Đinđića i razmisliti hoće li ući na listu ili ne, iako su na sadašnjoj listi i Milošević i Stambolić, Đinđićevi savremenici, Gavrilović kaže:

"Vidim značaj, bez sumnje…, ja... Zaslužuje da bude tu. Raspisaćemo konkurs i sledeće godine. Ima tu još desetak ličnosti koje zaslužuju, pa…, neka javnost kaže. Tragamo i za izborom žena koje su obeležile taj period…", rekao je Gavrilović za "Blic".

Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda, kaže da na osnovu ovakve liste može samo da posumnja da li je Gavrilović uopšte pročitao spisak ili je imao preča posla.

"Cela stvar je krajnje bizarna, najblaže rečeno, ali i prosto sa pozicije istoričara lista nije istinita, ne odgovara činjenicama", navodi Prpa.

Ona kaže da nema atributa kojim bi izrazila takvu listu na kojoj su krvnici i žrtve kao ljudi koji su obeležili našu istoriju, ali i da je to jedan tužni epilog hroničara naše istorije.

"Sa pozicije istoričara postoji ličnost koja označava novi ciklus srpske istorije a ta ličnost je ubijeni premijer Srbije. To je faktografska ravan, kao i način na koji je izvedena najveća pobuna u Srbiji u 20. veku. Ivana Stambolića ubio je Milošević i oni su tu u istom gulašu. Upravo zato tu nema Đinđića", kaže Prpa, ne želeći da ulazi u okvir vrednosnih sudova.

Predrag Marković, istoričar i član Glavnog odbora Demokratske stranke, jedan je od članova stručnog saveta koji će ocenjivati prispele radove.

I premda je premijer Đinđić bio predsednik i tvorac stranke u kojoj je Marković sada član Glavnog odbora kaže da mu ne smeta što na tom spisku nema premijerovog imena, iako su jedan pored drugog imenovani kao oni čije biografije se traže Ivan Stambolić i Slobodan Milošević, žrtva i tvorac represivnog režima, koji je oborio uz saradnju sa drugima premijer Đinđić.

Marković, s obzirom na činjenicu da je konkurs raspisan doslovce pod nazivom "Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju" i koja bi shodno nazivu svakako morala da sadrži biografiju i pokojnog premijera, ima prilično nesuvislo objašnjenje.

On kaže: "Biografija Đinđića već postoji, ima ih nekoliko." Ignorišući činjenicu da postoje i biografije nekih od preostalih navedenih imena, dodaje da, ipak, niko od članova saveta nije pravio spisak, već je to činila redakcija. "Po kom osnovu je to činila, morate pitati njih", sugeriše Marković.
Marković dodaje da je ubeđen da će na otvoren konkurs pristići veoma mali broj urađenih biografija jer je "akademska zajednica veoma lenja i malo piše" i da zahtev za biografiju Miloševića ne znači gajenje kulta.

Nesporno je da je Milošević obeležio deo istorije Srbije, odnosno bivše Jugoslavije, i da je njegova biografija značajan dokument, u zavisnosti koliko je verna istini, ali je nejasno u najmanju ruku, što se mesto daje njemu, ne i premijeru.

"Što se mene tiče mogu da naruče ili preštampaju novu Đinđićevu biografiju", na kraju konstatuje Marković.

Zorica Tomić, kulturolog, takođe član saveta, kaže da ne zna o kakvom spisku je reč, da nije upoznata i da o tome u ovom momentu nije spremna da govori.

Istoričar Ljubinka Trgovčević smatra da je projekat površan, da je premijer Đinđić političar koji je obeležio početak 21. veka u Srbiji.

"Đinđiću je tu svakako mesto, kao i Miloševiću i Stamboliću. Ali nisam sigurna koliko su idejni tvorci dobro razmislili o projektu, i pre tu vidim nedovoljnu promišljenost nego zlu nameru", kaže Trgovčevićeva.