U praksi, kako ističu pravnici, ovakve situacije nisu retkost. Vlasnici stanova često ostanu suočeni sa velikom materijalnom štetom, dugovanjima za kiriju i režije, dok podstanari nakon obećanja da će sve izmiriti jednostavno nestanu i prestanu da odgovaraju na pozive.
"Pravno gledano, vlasnik stana ima pravo da od zakupca potražuje naknadu štete, neplaćene zakupnine, režijske troškove, pa čak i izmaklu korist ukoliko zbog oštećenja stan određeno vreme nije mogao da se izdaje", objašnjavaju za RINU advokati Irena Ilić i Marko Marković iz Čačka.
Profil "noćnih begunaca": Kako prepoznati rizične stanare?
Iskustva agenata za nekretnine pokazuju da se problematični zakupci mogu prepoznati već na prvom koraku, samo ako obratite pažnju na detalje. Odbegli podstanari najčešće dele sledeće karakteristike:
- Preterana žurba: Insistiraju na tome da se usele "odmah sutra", ne pitaju previše za uslove i spremni su da daju reč za sve, samo da dobiju ključ.
- Izgovori oko depozita: Često traže da depozit plate "iz dva dela" ili sledećeg meseca. Kada uđete u ovaj kompromis, u velikom broju slučajeva depozit nikada nećete ni videti.
- Tajnovitost: Izbegavaju da daju na uvid ličnu kartu, menjaju priču o tome čime se bave ili kriju tačan broj ljudi koji će boraviti u stanu.
Sam beg se, po pravilu, dešava tokom noći ili vikenda – kada je komšiluk miran, a šanse da ih neko presretne minimalne. Stvari iznose u kesama ili manjim torbama, a ključeve uglavnom ostavljaju u poštanskom sandučetu ili u samom stanu, uz obavezno gašenje telefona i blokiranje vlasnika na svim mrežama.
Najčešće fatalne greške stanodavaca
Advokati upozoravaju da vlasnici stanova često postaju žrtve sopstvene lakovernosti i želje da izbegnu porez ili formalnosti. Tri najveće greške koje prave su:
- Izdavanje "na reč": Rad na poverenje bez ikakvog pisanog traga je najbrži put do finansijskog gubitka.
Nepoznavanje identiteta stanara: Često se dešava da se stan izda jednoj osobi, a da u njemu zapravo živi neko sasvim drugi, čije ime vlasnik i ne zna. - Nedostatak kontrole: Izbegavanje obilaska stana mesecima jer "ne žele da smetaju", daje problematičnim stanarima prostor da unište imovinu ili gomilaju dugove za infostan i struju.
Pravni vodič: Kako postupiti kada stanar nestane?
Kada se scenario već desi i zateknete prazan stan i gomilu računa, ključno je reagovati hladne glave i po zakonu.
Zlatna pravila preventive: Kako se unapred osigurati?
Koliko u takvim slučajevima pomaže ugovor o zakupu stana, šta je realna zaštita, a gde stanodavci ostaju prepušteni sami sebi, objasnila je svojevremeno advokat Jovanka Zečević.
- Ugovor o zakupu je obavezan: On ne mora biti overen kod notara da bi važio na sudu, ali overa daje dodatnu pravnu težinu (pogotovo ako sadrži klauzulu o izvršnosti, što omogućava izbacivanje nesavesnog stanara bez dugog sudskog procesa).
- Fotokopija lične karte: Nikada ne predajte ključeve pre nego što popišete podatke iz ličnih dokumenata svih punoletnih stanara.
- Depozit u visini najmanje jedne kirije: On služi upravo za pokrivanje poslednjih, skrivenih računa i sitnih popravki.
Redovna kontrola računa: Tražite da vam se svakog meseca, uz kiriju, na uvid dostave plaćeni računi za prethodni mesec. - Možete i sami elektronski proveravati stanje dugovanja za struju i komunalije.
BONUS VIDEO:
