Javni izvršitelji - oni koji se bogate na račun dužnika ili doprinose budžetu Srbije?

Ovo je bila tema skupštinske rasprave o predloženim izmenama zakona i javnim izvršiteljima, čije je ukidanje nedavno zatražila Srpska radikalna stranka. Pojedini traže da se ova oblast vrati u nadležnost sudova, ali je ministarka pravde Nela Kuburović istakla argumente u korist javnih izvršitelja.

Ona je iznela podatak da su izvršitelji za šest meseci ove godine u budžet Srbije na ime PDV-a uplatili blizu milijardu dinara i istakla da država sada ima veća primanja nego kada je to radio sud.

Ključna novina predloženih izmena i dopuna zakona je ta što se na ime komunalnog duga manjeg od 5.000 evra dužniku više ne može oduzeti stan ili kuća, a kupci oduzetih stanova ne mogu biti javni izvršitelji.

Prema rečima ministarke pravde, gotovo 2.000 ljudi zaposleno je u izvršiteljskim kancelarijama i to su uglavnom pravnici, a izvršitelji, dodala je, plaćaju doprinose za ta lica, koja primaju uredno platu, a plaćaju i PDV za naknade koje ostvare.

U tom je kontekstu postavila pitanje - da li neko misli da postupak izvršenja treba da se sprovodi besplatno?

"Podsetiću vas, da je dužnik izvršio svoju obavezu dobrovoljno ne bi ni došlo do troškova postupka. Sam je prouzokovao sve troškove koji su nastali, pa da li mislite da poverilac sam treba da snosi troškove izvršnog postupka?", upitala je Kuburović.

Zanimljivo je da je poslanik Srpske napredne stranke i potpredsednik parlamenta Veroljub Arsić tokom rasprave bio oštar prema izvršiteljima.

"Stajemo na put samovolji ljudima kojima smo dali javna ovlašćenja da obavljaju taj posao. Ne možemo da im dozvolimo da rade šta hoće", istakao je Arsić.

On je rekao da će posle usvajanja izmena zakona uslediti i donošenje novog pravilnika o tarifama, koji će predvideti da nakanade koje izvršitelji dobiju za izvršeni posao budu srazmerne dugu koji dužnik ima prema poveriocu.

Tvrdi da su izvršitelji naplaćivali i neke besmislene troškove koji su ukupno bili i deset puta veći od osnovnog duga, na primer za stavljanje jednog papira u registrator naplaćivali su 2.160 dinara.

"Nisam za to da se vraćamo na staro i da postupak izvršenja rade sudovi, pošto znamo da su tada postupci trajali i do 10 godina i više. Obaveza mora da se plati bez obzira da li su u pitanju komunalne usluge, krediti i slično. Ovaj zakon će upravo ograničiti troškove izvršenja", naglasio je Arsić.

Prema njegovim rečima, izmenama zakona će se prekinuti praksa da osnovni dug poraste za nekoliko hiljada dinara a sve zbog troškova izvršitelja.

Dao je i primer: kada osnovni dug iznosi svega 1.131 dinar, na ime troškova izvršitelji naplaćuju - na ime sastava predloga za izvršenje se naplaćuje 3.600 dinara, što je najniža tarifa, zatim na ime naknade za uspešno lično dostavljanje izvršnom dužniku 1.080 dinara, iako se to radilo preko pošte.

Takođe, na ime naknade za pripremanje vođenja i arhiviranja predmeta u iznosu od 2.160 dinara, pa na ime naknade za dostalvjanje poštom strankama učesnicima u postupku i sudu u iznosu od 1.440 dinara, na ime naknade za sastavljanje obrazloženih rešenja i zaključak u iznosu od 864 dinara.

Arsić smatra naveo da je poslednja u nizu ovih naknada apsolutno besmislena, s obzirom da već postoji naknada na ime sastavljanja predloga za izvršenje od 3.600 dinara, primetivši da je to sve jedna radnja.

Ministarki pravde je odgovorio Aleksandar Šešelj (SRS) navodeći da on ne smatra da izvršni postupak treba da bude besplatan, ali da treba da ga sprovode sudovi.

"Ne treba izvršni postupak da bude besplatan već da se naplati razumno, država se od 2011. odrekla tog profita koji je mogao da bude na osnovu izvršenja, jer je dala nekom privatnim licu da to radi i da iz toga izvlači ekstraprofit i bogati se na izvršnom postupku", rekao je Šešelj.

Istakao je da se izvršitelji naplaćuju na ime "nenormalnih troškova" zbog toga što "sudovi navodno to ne rade dobro".

"Neko se bogati na nesreći dužnika, a to nije poverilac već treće lice - javni izvršitelj. A problem je mogao da se reši na primer većim zapošljavanjem izvršitelja koji bi to radili u okviru sudova i podizanjem njihovih plata, a ne da se ide linojom manjeg otpora", rekao je poslanik radikala.

KADA IZVRŠITELJ MOŽE DA VAM POKUCA NA VRATA?

Ministarka pravde je rekla da izvršitelji više neće moći da sprovode postupak izvršenja i tokom vikenda, već samo radnim danima, od sedam do 22 sata. (prema trenutno važećem zakonu izvršenje može da se sprovodi svakog dana od sedam do 22 sata).

"Sada smo to promenili upravo vodeći računa o interesima dužnika, tako da to može biti samo svakog radnog dana. Što znači da su subota i nedelja ovim predlogom zakona isključeni od sprovođenja izvršenja", navela je Kuburović.

Vjerica Radeta iz SRS je istakla da je svakako neprimereno da izvršitelji građanima dolaze na vrata u sedam ujutru ili 22 sata uveče i pozvala ministarku da prihvati amandman radikala da radno vreme izvršitelja bude od osam do 18 sati.

"Velikodušno nema šta! Subotom i nedeljom neka se dečica dobro naspavaju, a od ponedeljka do petka izvršitelj će da dođe u sedam ujutru", rekla je Radeta.

Istakla je da je svakako neprimereno da se sprovodi izvršenje tako rano ujutru ili kasno uveče i da treba imati u vidu da građani u tim situacijama doživljavaju traume.

"Ako ste menjali da može izvršenje samo da bude radnog dana, kako vam nije palo napamet da promenite vreme. Još kako su bahati izvršitelji, ništa oni ne vide ispred sebe što bi normalnog čoveka nateralo da razmisli i kaže - izvinite imate malu bebu neću doći u sedam ujutru već u 12 sati ili imate nekog starog ili bolesnog, već samo vide kolika je njihova nagrada", upitala je Radeta.