Islamski vernici danas počinju četvorodnevnu proslavu jednog od dva svoja najveća praznika - hadžijski Kurban bajram (Dan žrtve).
Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz.
Svi muslimanski verski praznici racunaju se po mesecevoj, a ne po suncevoj godini, a Kurban bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.
Kurban bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodocašce u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvecem islamskom svetilištu.
Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodocašca, ne ugrožavajuci normalan život svoje porodice.
Praznik se zove Kurban bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili govece), što znaci približavanje Bogu. Prinošenje žrtve znacajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogucnosti. Obicaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.
Biblijska i kuranska prica o žrtvi slicne su, ali u Bibliji davo iskušava Avrama da li ce da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li ce žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.
Procenjuje se da u svetu ima oko 1,8 milijardi muslimana, a njihov broj je u porastu, pogotovo kada je rec o zemljama Evrope.
