Beogradska parada ponosa - događaji i najave
MONDO/Stefan Stojanović 

"Nedelja ponosa" trajaće od 9 do 15. septembra i obuhvatiće 60 različitih događaja.

Organizatori kao centralnu manifestaciju i ove godine najavljuju šetnju 15. septembra koja će imati malo promenjenu rutu.

Šetnja će početi u 17:00 časova na Trgu Slavija, kolona će se potom kretati kroz Ulicu kralja Milana,Trg Nikole Pašića, prolazi se gradska i republička Skupština, potom do Ulice kneza Miloša do zgrade Vlade i završava se u parku Manjež koncertom koji je najavljen za 19:30 časova.

Jedan od organizatora Marko Mihailović sa ponosom je istakao da se Beograd našao među pet kandidata za najveću internacionalnu paradu ponosa LGBT osoba, koja se svake godine organuzuje u drugom evropskom gradu.

Prema njegovim rečima razlog za kadidaturu leži u činjenici da su "pripadnici gej populacije trpeli veliku diskriminaciju i nasilje, ali smo vremenom došli do toga da se podigne nivo tolerancije u društvu do te mere da danas imamo miran prajd koji je jedan od najvećih u regionu".

Organizatori se iskreno nadaju da će Beograd izglasati da bude domaćin Euro Prajda koje broji svake godine i do 200.000 posetilaca i traje više od deset dana.

 Ivan Đurić iz "Inicijative mladih za ljudska prava" ukazao je da je ovogodišnji slogan Beogradskog Prajda “ Ne odričem se”, jer želimo da fokus stavimo na ljude koji su bliski pripadnicima LGBT populacije - na njihove porodice, prijatelje, kolege.

U političkom kontekstu, dodao je, slogan znači da se ne odričemo evropskih vrednosti kao što su sloboda, pravo, pravda i jednakost, a odričemo se homofobije, “četri zida” i straha.

Dragoslava Barzut iz organizacije “ Da se zna” ističe da su zahtevi Prajde i ove godine isti, apelujući da je glavni akcenat svih aktivnosti usmeren na konačno donošenje Zakona o registrovanju istopolnih zajednica kao i Zakona o rodnom identitetu.

Ona je apelovala na Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja da formira radnu grupu kako bi se konačno sprovela strategija, čijim akcionim planom su obuhvaćena pomenuta dva zakona.

Barzut je ukazala da su i dalje u društvu najugroženije gej žene kao i Transrodne osobe i zato smatra da bi se njihov položaj kao i prava bitno poboljšala donošenjem ova dva zakona.

"Ne želimo da odgovornost bude samo na nama, neka je pruzmu i drugi samo tako ćemo se kao društvo naći u boljem položaju prema osetljivim grupama", zaključila je Barzut.