Zbog nedostatka kapaciteta za tretman, opasni otpad se gomila na teritoriji Srbije, kaže za Tanjugu direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, podovom otkopavanja burića sa opasnim otpadom u krugu fabrike MG Serbien, u Baljevcu kod Raške.
Radović kaže da se "onda pojave nesavesni pojedinci kao u ovim slučajevima koji kažu da će oni da "zbrinu" taj otpad, daju pečat da su uradili po propisima a zapravo su opasni otpad zakopali negde i ugrozili stanovništvo".
Postoji dužnost da se opasnim otpadom bave na propisan način, "a to znači da se on ili tretira ili izveze u zemlje gde postoji odgovarajući tretman", rekao je Radović i dodao da i ovaj slučaj pokazuje da je važno da investiramo u nove kapacitete za tretman opasnog otpada u Srbiji.
"Kada bude bilo tretmana u Srbiji biće i otpad zbrinut na pravi način", kaže on i dodaje da često za opasni otpad ne postoji odgovarajući tretman u Srbiji "ili se ne tretira na pravi način ili ga je teško izvesti".
VELIKO NTERESOVANJE I INOSTRANIH INVESTITORA
Industrija otpada je jedna od najbrže rastućih industrija u Evropskoj uniji a interesovanje postoji i za investiranje u ovoj oblasti i u Srbiji.
"Trenutno postoji nekoliko investitora koji su započeli proceduru za izgradnju spalionica, radi se o velikim kompanijama, radi se čak i o kompanijama sa Dalekog istoka koje će se baviti spaljivanjem medicinskog i farmaceutskog otpada, spaljivanjem boja i lakova, a to je nešto za šta trenutno Srbija ne poseduje dovoljne kapaciteta i vrlo često taj otpad izvozimo u druge države", kaže Radović i dodaje da smo "jako blizu ovakvih projekata, oni se već realizuju na nekoliko mesta, što je važno i veliki korak napred".
On podseća da često bude velikih problema oko lokacija za ovakva postrojenja, jer lokalno stanovništvo bude zabrinuto zašto se baš gradi u njihovom kraju.
"Važno je da znaju da pre nego što se izgradi bilo kakvo postrojenje za tretman prema važećim zakonima prolazi proceduru koja zahteva izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu a ona jasno determiniše da postrojenje i taj objekat moraju biti izgrađeni na način da ne ugrožavaju životnu sredinu", kaže Radović i dodaje da takva postrojenja donose i nova radna mesta.
Kako je istakao, važno je da u Srbiji postoje postrojenja za tretman opasnog otpada, jer će se tako doprineti da on ne završi u nekoj njivi na kojoj će se proizvoditi hrana za našu decu.
