Opasan otpad je odličan biznis i to je razlog zbog čega ga mnoga nesavesna lica zloupotrebljavaju a po Srbiji otkrivaju zakopana burad koja su ogromna opasnost za ljude i njihovu životnu okolinu.
Zbog nedostatka kapaciteta za tretman, opasni otpad se gomila na teritoriji Srbije, kaže za Tanjugu direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, podovom otkopavanja burića sa opasnim otpadom u krugu fabrike MG Serbien, u Baljevcu kod Raške.
BIA zbog otpada preorava Srbiju
Radović kaže da se "onda pojave nesavesni pojedinci kao u ovim slučajevima koji kažu da će oni da "zbrinu" taj otpad, daju pečat da su uradili po propisima a zapravo su opasni otpad zakopali negde i ugrozili stanovništvo".
Postoji dužnost da se opasnim otpadom bave na propisan način, "a to znači da se on ili tretira ili izveze u zemlje gde postoji odgovarajući tretman", rekao je Radović i dodao da i ovaj slučaj pokazuje da je važno da investiramo u nove kapacitete za tretman opasnog otpada u Srbiji.
Ministar: Eto zašto smo toliko bolesni!
"Kada bude bilo tretmana u Srbiji biće i otpad zbrinut na pravi način", kaže on i dodaje da često za opasni otpad ne postoji odgovarajući tretman u Srbiji "ili se ne tretira na pravi način ili ga je teško izvesti".
VELIKO NTERESOVANJE I INOSTRANIH INVESTITORA
Industrija otpada je jedna od najbrže rastućih industrija u Evropskoj uniji a interesovanje postoji i za investiranje u ovoj oblasti i u Srbiji.
Obrenovac:25 tona opasnog otpada,"pao" osumnjičeni
"Trenutno postoji nekoliko investitora koji su započeli proceduru za izgradnju spalionica, radi se o velikim kompanijama, radi se čak i o kompanijama sa Dalekog istoka koje će se baviti spaljivanjem medicinskog i farmaceutskog otpada, spaljivanjem boja i lakova, a to je nešto za šta trenutno Srbija ne poseduje dovoljne kapaciteta i vrlo često taj otpad izvozimo u druge države", kaže Radović i dodaje da smo "jako blizu ovakvih projekata, oni se već realizuju na nekoliko mesta, što je važno i veliki korak napred".
U Pančevu više nema 260 tona opasnog otpada
On podseća da često bude velikih problema oko lokacija za ovakva postrojenja, jer lokalno stanovništvo bude zabrinuto zašto se baš gradi u njihovom kraju.
"Važno je da znaju da pre nego što se izgradi bilo kakvo postrojenje za tretman prema važećim zakonima prolazi proceduru koja zahteva izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu a ona jasno determiniše da postrojenje i taj objekat moraju biti izgrađeni na način da ne ugrožavaju životnu sredinu", kaže Radović i dodaje da takva postrojenja donose i nova radna mesta.
Kako je istakao, važno je da u Srbiji postoje postrojenja za tretman opasnog otpada, jer će se tako doprineti da on ne završi u nekoj njivi na kojoj će se proizvoditi hrana za našu decu.
