Bacanje hrane u Srbiji 247.000 tona zavrsi u kanti na godisnjem nivou.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Kad ručak završi u kanti: Evo koliko Srbi bacaju hranu

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

U Srbiji se svake godine baci oko 247.000 tona hrane, što je na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.

beba, hrana, ishrana Izvor: Guliver/Getty images, Halfpoint

Primer: Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca!

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kg), zatim meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg), a najmanje voće (5,7 kg) i povrće (5,33 kg).

Hranu bacamo iz mnogo razloga – zato što nam se pokvari (67%), zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%) ili mislimo da nije bezbedna (11%) – ali pre svega zato što nam se može.

Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.

Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću može dodati bar još 40%.

Od "đubreta" pravi delikatese (VIDEO)

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da preko 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

Kako bismo zaustavili epidemiju bacanja hrane neophodno je započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Jedan od najboljih načina podizanja svesti i obrazovanja opšte javnosti su igrano-dokumentarni filmovi.

Zato će na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu zelene kulture "Green fest" biti prikazan film "Uzalud protraćeno: Priča o bacanju hrane". Izvršni producent, i protagonista koji nas vodi kroz priču, je jedan od najpoznatijih kuvara na planeti - Entoni Borden, čiji je ovo poslednji film.

10. Jubilarni festival zelene kulture "GREEN FEST" (www.greenfest.rs) će biti održan od 15. do 18. oktobra u Domu omladine Beograda, pod sloganom "Promeni igru. Budućnost je na Zemlji!".

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

OPTIMIIZAMt

Ovi sto bacaju hranu,verovatno se nisu namucili da je zarade,njima su gladne oci a ne stomak.Toliko ljudi na svetu,a narocito dece umire od gladi,pa bi bilo pametnije da podele sa onima sto nemaju,nego sto bacaju.Pune su nam ulice izgladnelih pasa lutalica,pametnije bi nam bilo da se otvori vise azila,pa da se ta hrana usmeri njima.Tek onda mozemo da kazemo da smo normalna i uredjena drzava.Imamo mi mnogo toga,ali nazalost nemamo svesti i pameti.

Jovan Repac Predsednik Plandista

Samo jos jedan dokaz da je Srbija ekonomski jaka drzava jer narod ima i vise para i hrane te moze sebi da priusti da baca hranu. Srbija je zemlja koja ima naj veci razvoj u Evropi i prestizemo evropske zemlje po standardu!

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader