Rasvetljavanje sudbine nestalih je civilizacijska i moralna obaveza koja protokom vremena ne može biti manja, poručeno je danas na obeležavanju Međunarodnog dana nestalih.
U regionu se još 10.167 lica vode kao nestali, a prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, od 30. avgusta prošle godine do danas nađena su 134 posmrtna ostatka koja su identifikovana i predata porodicama.
"Ako nastavimo ovom dinamikom, biće potrebno još 75 godina da se nađu svi nestali u regionu", rekla je šefica regionalne delegacije MKCK Jelena Stijačić.
Od ukupnog broja nestalih, više od 3.900 lica je srpske nacionalnosti, a predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović kaže da je obeležavanje Međunarodnog dana nestalih lica prilika da Srbija još jednom digne glas o nerasvetljenoj sudbini nestalih sa prostora bivše Jugoslavije.
"Nismo zadovoljni, ali bez obzira na to mi ćemo i dalje insistirati na dobijanju informacija i odgovara i na nalaženju posmrtnih ostataka", rekao je Odalović.
Naveo je da je Srbija odgovorno pristupila ovom problemu koji je, kaže, pre svega postavila kao civilizacijsko i humanitarno pitanje, ali i naveo da je očigledno da se to pitanje na drugim prostorima ne posmatra kao u Srbiji, nego se politizuje.
"Nisu informacije samo u Beogradu, infomacije se nalaze u Zagrebu, Sarajevu, Prištini, u Briselu, Hagu, Beču, Varšavi, zavisi gde su sedišta međunarodnih organziacija. Insistiraćemo da se sve arhive otvore i da se informacije koje mogu da pomognu učcine javnim. Na tome ćemo istrajati bez obzira na otpore", poručio je Odalović.
Podsetio je da je od 1991. do 1995. nađeno 481 telo koje je došlo u Srbiju rečnim tokom, a više od 300 već je identifikovano.
"Nemamo nijedan zahtev da nam neko prigovori. Tražimo od svih isto postupanje", kaže Odalović i naglašava da zabrinjava što nadležna tela i organi na drugim prostorima ne rade svoj posao i da se širom Hrvatske, BiH i na prostoru KiM nalaze tela.
"Optužuju Srbiju da ne radi svoj posao kako bi se u javnosti stvorio utisak da se svih 10.000 nestalih nalazi u okolini Beograda, Niša...", rekao je Odalović.
Posebno, navodi, brine i to što su međunarodne organizacije nekada nemoćne da nateraju da se na tom procesu radi.
"Najnovija dešavanja na KiM vezano za jedan od teških zločina u okolini Djakovice, uspeli smo da dobijemo i identifikacije, ali tela još nisu predata. To govori o tome da ni međunarodne organizacije nemaju snage da nateraju Prištinu da uradi civilizacijsku stvar i preda tela koja bi bila dostojanstveno sahranjena", rekao je Odalović.
On je pozvao da se ne prikrivaju ratni zločini i naveo da je rešavanje pitanja nestalih važno za pomirenje.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić rekao je da su nestali živi sve dok živi nada i sećanje na njih, kao i borba da se rasvetli njihova sudbina.
On je rekao da porodice nestalih i članovi koalicije udruženja izražavaju nezadovoljstvo zastojem u istrazi i zadovljenju pravde.
"Nedopustivo je da je danas u Hrvatskoj najmanje 34 verifokavna tela koja nisu ekshumirana", rekao je Čelić.
Kaže da se ekshumacije obavljaju "dozirano" kako bi se minimizirali zločini tokom ratova, da su suđenja u Hrvatskoj za ratne zločine nad Srbima praktičcno završena a da zapravo nisu ni počela.
"Odbijanje da se objektivno suoče s posledicam kako 'Oluje' tako i 'Bljeska' i drugih akcija krajnje su nepovoljne za resavanje problema nestalih. Još je gora situacija sa nestalima na KiM", rekaoje Čelić.
Naveo je i da je procesuiranje za ratne zločine u potpunosti zamrlo, da počinioci ratnih zločina nad Srbima izmiču "ruci pravde" i da slučaj suđenja i oslobađajuće presede za bošnjačkog ratnog komandanta Srebrenice Nasera Orića to najbolje dokazuje.
Upitao je u ime nestalih zašto pravni poredak još ne prepoznaje prinudni nestanak lica i zašto Srbija još nema zakon o nestalim licima.
Nakon akademije povodom Međunarodnog dana nestalih lica, kojoj su prisustvovali i predstavnici Tužištva za ratne zločine, porodice nestalih su se uputile u Tašmajdanski park gde su položile venac i cveće na spomen obeležje srpskim žrtavama ratova od 1991. do 2000. na prostoru bivše Jugoslavije.
