Pet puta više digitalnih učionica, obogaćivanje nastave robotima, kao i masovno licenciranje direktora škola, novine su u novoj školskoj godini, rekao je ministar prosvete i istakao da se zalaže za ukidanje zabrane zapošljavanja.
On u razgovoru za "Politiku" najavio i intenzivnije prekvalifikacije odraslih i saradnju s Privrednom komorom Srbije u formiranju novih dualnih profila, prvenstveno u tehničko-tehnološkim školama.
Takođe, prvi put će se u novoj akademskoj godini uvesti i međunarodno vrednovanje rada srpskih istraživača, ali i objaviti poziv za istraživanje iz oblasti veštačke inteligencije.
"Pre desetak dana napravio sam timove za uvođenje informatike od prvog do četvrtog razreda, kao obaveznog predmeta. Sadašnji program'Od igracke do računara' je prevaziđen. Obogatićemo nastavu robotima i dronovima kako bi đaci počeli da programiraju u najmlađem uzrastu", rekao je ministar.
Naveo je da se u novu školsku godinu ulazi s digitalizacijom koja će obuhvatiti sve prvake i đake drugog, petog i šestog razreda u 500 velikih škola.
"Od 15. septembra ćemo umesto prošlogodišnjih 2.000 digitalnih učionica, imati 10.000. Za dve godine sve škole biće digitalizovane, s oko 30.000 učionica, a novi Centar za obrazovne tehnologije pratiće detaljno uspešnost nastavnika i đaka", rekao je Ssarčević.
On kaže i da se radi na novoj strategiji obrazovanja do 2030. gde je najvažnije da se promeni model nastave i učenja koja se, objašnjava, svodila na učenje napamet i prenošenje sadržaja.
Kada je reč o zabrani zapošljavanja koju je uveo MMF, Šarčević ocenjuje da je problem što ona nije selektivno rađena.
"Trebalo je da se odnosi na činovnike, gde se manipulisalo, u prosveti je ta mera pogrešna. Imamo mnogo nastavnica koje zbog toga čuvaju mesto, umesto da odu na porodiljsko bolovanje. To je nevolja za njih, ali i za državu. Radi se o najmanje 20.000 žena koje bi trebalo da zaposlimo. Zalažem se da se ta zabrana baš u prosveti prvo ukine, što bi bila jaka pronatalitetna mera", rekao je ministar.
Povodom pada Univerziteta u Beogradu na Ssangajskoj listi, on kaže da to nije minus ni vlasti, ni ljudi s univerziteta.
"To je jednostavno stanje u kome država nema para da se takmiči s onima koji imaju. Naš UB se i dalje kotira veoma visoko, među 200 akademskih ustanova u svetu", naveo je on.
Kada je reč o testovima za malu maturu, Šarčević kaže i da je izvesno da će digitalna matura biti 2021. godine dok za 2020. nema računara, te će biti samo pilot projekat.
"Insistiraćemo da država na vreme za štampanje rezerviše kovnicu novca u Topčideru. Ja sam išao da ih molim da se jave na javni poziv. Nisu mogli. Valjda će posle svega što se dogodilo u junu, cela država da izvrši pritisak na njih da ovu jednu godinu prihvate posao", rekao je on.
Upitan na koga misli kada kaže država, Ssarčević odgovora: "Na premijerku Anu Brnabić. Od nje ću da tražim da pritisne kovnicu novca u Topčideru".
